Skriveni život masovnog ubice

Od našeg dopisnika

Frankfurt, Hajdelberg – Kopilot Andreas Lubic, koji se sumnjiči da je prošlog utorka namerno oborio avion „Džermanvingsa” usmrtivši 150 ljudi, bio je bolestan i trebalo je kobnog dana da bude na bolovanju, ali je to sakrio od svog poslodavca, otkrio je juče državni tužilac u Diseldorfu, posle pretraživanja Lubicove kuće u gradiću Montabauru i stana koji je zakupio u Diseldorfu.

Tužilac Ralf Herenbrik saopštio je da nije pronađena oproštajna poruka ili dokaz da je planirao zločin, kao ni trag da postoje politički ili religiozni porivi za akcije Lubica, koji se sumnjiči da je srušio avion „erbas A-320” na letu od Barselone ka Diseldorfu tako što se zaključao sam u kokpitu i autopilot usmerio da leti umesto na visini od 38.000 stopa na samo 96 stopa (30 metara), što je dovelo da rušenja na francuskim Alpima.

Policijska kola ispred Lubecove kuće (Foto AP)

Diseldorfski tužilac objasnio je da je na dan nesreće Lubic dobio pismo od svog lekara u kojem je bio dokaz o bolovanju, koje zaposleni u Nemačkoj donose svom poslodavcu kako bi opravdali izostanak sa posla. Tužilac Herenbrik ističe da je u stanu pronađeno nekoliko takvih pisama i da su sva, uključujuću i ono dobijeno na dan pada aviona, bila pocepana.

„Ova činjenica ide u prilog privremenom zaključku da je Lubic krio svoju bolest od poslodavca i kolega”, saopštio je Herenbrik.

Prekjuče je Karsten Špor, prvi čovek koncerna „Lufthanza”, u okviru kojeg posluje i niskobudžetna kompanija „Džermanvings”, rekao da je Lubic prošao sva redovna medicinska ispitivanja kao i da su njegove letačke veštine bile bez mane. Nemački zakon, inače, zabranjuje poslodavcima da traže od zaposlenih celokupnu istoriju njihovih bolesti tako da je u praksi bilo moguće da Lubic sakrije svoje oboljenje ukoliko mu se stanje pogoršalo posle redovnog sistematskog pregleda.

(Foto AP)

Tužilac nije objavio od koje bolesti je Lubic bolovao, ali je novinar nedeljnika „Špigl” preksinoć na „Tviteru” objavio da se Lubic u toku šestomesečnog prekida obuke 2009. godine lečio od depresije, to jest da je bio „psihički sagoreo” i da je u tom periodu bio hospitalizovan. I najtiražniji i poslovično dobro obavešteni nemački tabloid „Bild” juče je objavio da je došao do dokumenata koji potvrđuju da je Lubic pre šest godina bolovao od teške depresije. Pozivajući se na dokumente Savezne uprave za vazdušni saobraćaj Nemačke, kao i na neimenovane izvore u „Lufthanzi”, „Bild” piše da je Lubic 2009. tražio psihijatrijsku pomoć zbog „napada teške depresije” i da je godinu i po dana bio pod psihijatrijskim tretmanom.

Prema pisanju „Bilda”, na obuci u Feniksu u SAD Lubic je nakratko bio označen kao „nesposoban da leti” pa je morao ponovo da prođe neke delove obuke. Kako piše ovaj list, i u njegovom ličnom dosijeu u Saveznoj upravi za vazdušni saobraćaj Nemačke bio je označen šifrom SIC, što ukazuje da je bio pod stalnim medicinskim proverama, baš kao i njegova pilotska dozvola. „Bildovi” neimenovani izvori navode da je Lubic posebno patio zbog nedavne krize koju je imao u vezi sa svojom devojkom.

(Foto AP)

„Bildove” navode delimično je juče potvrdio portparol Savezne uprave za vazdušni saobraćaj Holger Kasperski, koji je istakao da je Lubic imao dijagnozu u svom medicinskom dosijeu, ali da ne može da kaže da li je ta dijagnoza u vezi sa fizičkim ili psihičkim zdravljem. Kasperski je dodao da je Lubic u julu prošle godine bio poslednji put na medicinskim pregledima i da nisu potvrđene spekulacije da su tada utvrđeni ozbiljni psihički problemi kod njega.

Sve dokaze i dokumenta nemačka policija i tužilaštvo dostaviće francuskim kolegama koji vode celu istragu o padu aviona.

Dok mediji u Nemačkoj i širom sveta bezmalo ne dovode u pitanje zaključak da je Lubic namerno oborio avion, pojedini komentatori i mnogobrojni piloti širom sveta preneraženo reaguju na ove tvrdnje. Oni ističu da se još ne sme govoriti o svesnom samoubistvu i masovnom ubistvu, naročito pošto nisu ispitane obe crne kutije. Dodaju da to što se na snimku čuje da je Lubic normalno disao, dok je kapetan zapomagao moleći ga da ga pusti u kokpit, ne znači da Lubic nije doživeo neku zdravstvenu traumu.

Prema rečima predsednika Nemačkog udruženja civilnih pilota Ilje Šulca, ne bi trebalo žuriti u donošenju zaključaka na osnovu nedovoljnih informacija.

„Razlozi za ovu tragediju mogu biti određeni tek pošto se ispitaju svi podaci iz svih izvora”, kaže Šulc, dok direktor za međunarodne odnose ovog udruženja Džejms Filips ljutito reaguje na to što je Lubic brzo okrivljen: „To je izuzetno, izuzetno nepotpuna slika događaja. Imam osećaj da se više tražio brz odgovor nego dobar odgovor na pitanje šta je uzrok nesreće”.

Otežavajući uslovi za pronalazak tela (Foto Rojters)

Kako prenosi „Independent”, Udruženje britanskih pilota ne želi da komentariše uzroke nesreće, ali podržava zahteve nemačkih kolega, dok američko udruženje uverava putnike u bezbednost u SAD jer američka pravila nalažu da u kokpitu uvek moraju da budu dva člana posade. U Evropi, pak, to pravilo nije nametnuto avio-kompanijama pa je bilo moguće da kapetan srušenog aviona Patrik Zondenhajmer izađe iz kokpita kako bi otišao u toalet i ostavi Lubica samog u pilotskoj kabini. Prema tvrdnji francuskog tužioca Brisa Robina, Lubic se potom zaključao i usmerio letelicu da ponire, što je dovelo do tragedije.

Zbog ove situacije od preksinoć mnogobrojne evropske, australijske, novozelandske i kanadske avio-kompanije samoinicijativno su počele da uvode u svoje protokole ovo pravilo. Prvi čovek „Lufthanze” prekjuče je odbio mogućnost bilo kakvih promena pravila, ali juče je i ovaj koncern najavio da će u svojim avio-kompanijama ipak uvesti „pravilo dvoje (u kokpitu)”.

Pojedini stručnjaci za avijaciju pitaju se zašto se u Evropi tek sada uvodi ovo pravilo kada je potreba za primenom ove procedure mogla da se uoči, na primer, još u februaru 2014. kada je kopilot „Etiopijan erlajnsa” oteo avion zaključavši se u kokpitu dok je kapetan bio napolju. Srećom, taj kopilot je samo hteo da otme avion pa je 202 putnika i člana posade umesto u Rimu završilo u Ženevi. Putnici i posada na letu „4U  9525” nisu bili te sreće.

Nenad Radičević

------------------------------------------------------

Džermanvings: Odšteta preko 21 milion evra

PARIZ – Pad aviona Erbas A320 avio-kompanije Džermanvings, koji je u utorak, 24. marta, sa 144 putnika i šest članova posade udario u francuske Alpe, mogao bi da košta tog nemačkog avio-prevoznika, u vlasništvu Lufthanze, preko 21 milion evra.

Posle istrage o uzrocima pada aviona nemačka kompanija bi mogla da plati znatno veću odštetu nego što je to uobičajeno, ukoliko porodice žrtava pokrenu sudski proces i zatraže isplatu veće odštete.

Imajući u vidu okolnosti, proces bi mogli da dobiju s obzirom na to da je kompanija odobrila da na mestu kopilota leti Andreas Lubic, koji je godinama lečen od depresije.

(Foto AP)

Prema konvenciji iz Montreala iz maja 1999, kompanija odgovorna za avionsku nesreću dužna je da na ime odštete isplati maksimalni iznos od 145.000 evra za svakog nastradalog putnika.

U nesreći na francuskim Alpima nastradala su 144 putnika, što znači da bi odšteta mogla da košta Lufthanzu 21 milion evra, prenosi list Mond.

Najveća osigurravajuća evropska kompanija Allianz, glavna osiguravajuća kuća nemačkog avio-prevoznika Lufthanze, isplatila je već kompaniji 25. marta, samo 24 sata posle nesreće, šest miliona evra odštete zbog gubitka Erbasa A320, letelice proizvedene u Tuluzu 1991.

Tanjug

------------------------------------------------------

Rođacima žrtava Džermanvingsa prva pomoć od 50.000 evra

BERLIN – Nemačka aviokompanija Džermanvings čiji se avion u utorak srušio sa 150 putnika, saopštila je u petak uveče da je je rodbini poginulih putnika ponudila po 50.000 evra za neposredne troškove.

To je prva novčana pomoć, nezavisna od naknade koja će kasnije biti isplaćena zbog nesreće, izjavio je jedan zvaničnik Džermanvingsa za berlinski list Tages špigel, prenosi agencija AFP.

Advokat za vazduhoplovna pitanja Holger Hoperdizel izjavio je da bi kompanija Lufthanza, vlasnica Džermanvingsa, trebalo da plati između desetine hiljada i stotine hiljada evra po žrtvi kada porodice budu zvanično zatražile obeštećenje.

Odgovornost aviokompanija u slučaju nesreće utvrđena je Konvencijom iz Montreala iz 1999. godine, prema kojoj se po poginulom isplaćuje najviše 143.000 evra novčanog obeštećenja.

Dok neki stručnjaci za osiguranje smatraju da naknada neće biti veća od toga, uprkos tome što istraga ukazuje da je nesreću namerno izazvao kopilot, po drugima, na koje se poziva agencija AP, Lufthanza bi mogla biti suočena s „neograničenim” zahtevima za obeštećenje koje pravno ne bi mogla izbeći ukoliko se potvrdi da je njeno osoblje skrivilo pogibiju putnika.

Nemački advokat Marko Abate, specijalizovan za vazduhopolovstvo, rekao je za AP da će po Lufthanzu „finansijska šteta manje-više biti neograničena”.

Jer, da bi potvrdila da nije odgovorna, te i da ne mora da plati „neograničene sume”, morala bi da dokaže - što sada ne izgleda moguće - da udes u Alpima nije posledica „nemara ili drugog štetnog postupka” njenog osoblja, kako predviđa Konvencija iz Montreala.

Ipak, iznos obestećenja i u tom slučaju zavisiće od toga gde budu podneti zahtevi, a to može biti u Francuskoj - gde je avion pao, u Nemačkoj - kuda je putovao, u Španiji - gde su putnici kupili karte, pri čemu se propisi tih zemalja o obeštećenju razlikuju.

Zato neki od analitičara očekuju da će Lufthanza pokušati da se nagodi s rođacima žrtava, da bi izbegla suđenje oko obeštećenja. 

Beta