Šest vešala u tri grada

Juče se navršilo 73 godine kako su 1942. godine u Valjevu, Ubu i Obrenovcu javno obešeni komunisti, partizanski čelnici Stevan Borota, Josif Majer, Dobrosav Simić, Svetozar Popović, Vlada Aksentijević i Buda Davidović. Uhvaćeni su ranije, prebijani i zlostavljani, ali za dan smaknuća nemački okupator je odredio datum kada su u Beogradu, godinu dana ranije, održane danas slavne antifašističke demonstracije isrušen Trojni pakt čime je sprečeno uvlačenje Jugoslavije u rat na strani fašista. Jučerašnja glasila jedva da su i pomenula taj događaj za koji„Vikipedija” kaže „da se smatra” uz 28. jun 1914. kada je izvršen Sarajevski atentat – „najvažnijim u srpskoj i jugoslovenskoj istoriji 20. veka”.

Taj 27. mart, ipak, ne može se reći da je zaboravljen. Naročito dospeva u žižu javnosti povodom sporenja ko im je bio organizator. Ali to se ne bi moglo reći i za 27. mart 1942, bar ako se sudi po glasilima.

Demonstracije uperene protiv njih nemački fašisti nisu mogli zaboraviti, pa su hteli da za nauk narod utuvi šta biva sa onima koji im se protive. Ali, pogubljenja nisu izvršili Nemci, već njihovi perjanici: četnici i nedićevci. Mada je nekako čudno otkud da četnici, koji se proglašavaju antifašistima, vešaju antifašiste u ime fašista? Kao što je čudno i što su se Nemci okomili na komuniste-partizane kad oni nisu gotovo ni učestvovali na demonstracijama? „Posleratna vlast uspela je da sebi prepiše zasluge za organizovanje protesta, iako su tada njihove malobrojne pristalice bile ili po zatvorima ili u strogoj ilegali”, jedna je od tih formulacija.

Sa vešanja u Valjevu sačuvane su fotografije kako četnici, sve sa šubarama i kokardama, i redenicima preko prsiju junačkih, sprovode dvojicu osuđenika, kao i kako im se čita presuda pred izvršenje, dok oni vezani stoje na klupi (objavljene u knjizi Radivoja Davidovića, „Borota i Majer: mit i stvarnost”, Istorijski arhiv Valjevo – Glasnik, 46, Valjevo, 2012). Doktor Milan Koljanin, naučni saradnik u Institutu za savremenu istoriju u Beogradu, u obimnom radu „Antisemitski stereotipi i propaganda u Srbiji 1941–1942”, piše:

„Posebna pažnja u štampi posvećena je dvojici partizanskih vođa u valjevskom kraju, Stevanu Boroti i Josifu Majeru, koji su uhvaćeni krajem februara 1942. U skladu sa usvojenim stereotipima, Borotino ime promenjeno je u Ištvan, dok je za Josifa Majera uvek isticano da je Jevrejin. Mogao je da se stekne utisak da su Hinko Majer, „zagrebački jevrej i truli kapitalista” (od leta 1941. reč Jevrejin pisala se obavezno malim početnim slovom) iz ranijih novinskih izveštaja i Josif Majer dve različite osobe, iako se radilo o jednoj. U novinskim izveštajima o saslušanjima dvojice partizanskih vođa isticana je njihova izuzetna surovost prema Srbima, pri čemu su upravo Majeru pripisivani sasvim neverovatni zločini.”

Povodom godišnjice ovog događaja general Nedić je bio najglasniji 26. marta 1942, u govoru prenošenom preko radija i zvučnika po gradovima, i objavljenom na naslovnim stranicama novina.

Koljanin piše: „Upoređujući u svom govoru dva datuma, 25. i 27. mart, predsednik srpske vlade je istakao da su paktom sa Nemačkom bili obezbeđeni svi interesi države. Međutim, to nije bilo u računu ni Engleskoj, ’ni mafiji čivutsko-masonsko-komunističkoj’. Rulja plaćenika i narodnih izdajnika, rulja komunističko-jevrejska sa divljim urlanjem: ’Bolje rat nego pakt’,demonstrirala je… Najvitalniji interesi naroda prodati su Šajlocima iz Londona i Moskve, a sada te iste Jude pozivaju ponovo Srbe na oružje iako im zbog toga preti opasnost od potpunog istrebljenja. Srbi moraju da usklade svoje interese sa vodećom evropskom državom, Velikonemačkim Rajhom, kroz stradanja se rađa nova Srbija.”

U sličnom tonu tih dana pisala je i ostala srpska štampa.

Predmet istraživanja dr Milana Koljanina su, između ostalog, represivni sistemi u Drugom svetskom ratu u Jugoslaviji, korišćenje masovnih medija u ratnim sukobima, korišćenje filma kao propagandnog sredstva, antisemitski stereotipi, ideološke osnove represivne politike tokom nemačke okupacije Srbije u Drugom svetskom ratu i antisemitizam u Jugoslaviji.

*Novinar