OD JEDAN DO PET

Po­ziv či­ta­o­ci­ma

Na stra­na­ma „Be­o­grad­ske hro­ni­ke” ob­ja­vlju­je­mo re­dov­nu ru­bri­ku po­ne­delj­kom „Od je­dan do pet”. Na­me­ra nam je da, za­jed­no sa či­ta­o­ci­ma, sim­bo­lič­no, od 1 do 5 oce­nju­je­mo lju­de, po­zna­te i ne­po­zna­te, jav­ne lič­no­sti i sa­svim ano­nim­ne po­je­din­ce, ko­ji su u to­ku pret­hod­nih ne­de­lju da­na ura­di­li ne­što do­bro ili lo­še, ni­su uči­ni­li ne­što što je tre­ba­lo ili su to oba­vi­li s po­lo­vič­nim uspe­hom. Osvr­ta­će­mo se i na zna­čaj­ne do­ga­đa­je, kao i na one ko­ji­ma iz ne­kog raz­lo­ga ni­je po­sve­će­no do­volj­no pa­žnje.

Po­što­va­ni či­ta­o­ci, po­zi­va­mo vas da va­šim pred­lo­zi­ma uti­če­te na kre­i­ra­nje mi­šlje­nja o zna­čaj­nim zbi­va­nji­ma i lju­di­ma iz pre­sto­ni­ce. Ša­lji­te nam va­še fo­to­gra­fi­je ko­je osli­ka­va­ju ne­ki de­talj iz ži­vo­ta Be­o­gra­da – di­vlje de­po­ni­je, pro­pa­le tro­to­a­re i fa­sa­de, iš­ču­pa­ne zna­ko­ve, ali i uzor­no sre­đe­ne ula­ze, le­pe ze­le­ne po­vr­ši­ne i mi će­mo ih ob­ja­vi­ti.

Naš i-mejl je od­je­dan­do­pet­@po­li­ti­ka.rs.

                   *    *    *    *

1 Maltretiranje

Skandalima s komunalnom policijom i građanima u javnom prevozu nema kraja i pitam se dokle to može da ide. Poslednji incident (u trenucima dok ovo pišem) dogodio se u autobusu na liniji 860, na Obrenovačkom putu. Milinko Ćetković, koji se medijima predstavio kao profesor u jednoj beogradskoj srednjoj školi, revoltiran što autobus redovno stoji po 20 minuta dok se ne obavi kompletan „pretres” karata, odbio je da se legitimiše. I onda je, prema njegovoj verziji, usledilo maltretiranje. Dvojica komunalnih policajaca su ga vukli i udarali, uz povike: „Ruke gore!” A čovek je, kaže, imao urednu mesečnu kartu, samo mu je prekipelo što zbog svakodnevnih beskrajnih kontrola često kasni na posao.

2 Hapšenje

Ništa drugo nego čistog keca zaslužio je način na koji su dvojica komunalnih policajaca na stajalištu „Autokomanda” uhapsili građanina zatečenog kako se švercuje u autobusu na liniji 59. Čovek je plakao, zapomagao i molio da ga puste, braneći se da „nije nikoga ubio”, već da „samo nema kartu za prevoz”. Da svojevrsna rašomonijada bude kompletna, pobrinula se Komunalna policija saopštenjem je da je „lice” nasrnulo na kontrolorku, a zatim i na policajce, što svakako ne može da ublaži gorčinu mučnih scena intervencije, uz primenu fizičke sile i „lisica”. Zaista ne znam kako će sve ovo da se završi. U incidentima na relaciji građanin bez karte – komunalna policija povređenih je već bilo. Zar treba neko glavu da izgubi? Uveren sam da se pravna država gradi od vrha, a ne od repa, batinanjem putnika bez karte. Gospodo, ako želite da se građani s poštovanjem odnose prema zakonima, morate ih dosledno primenjivati prema svima.

4 Žandarmi

Nije sporno da smo narod koji ne voli da hvali policiju, pogotovu specijalne odrede koji su nam ostali u lošem sećanju u nekim prohujalim vremenima. Ipak, ono što su trojica pripadnika Žandarmerije učinili pre neki dan za svaku je pohvalu. Nikola Petrović, Ljubiša Đorđević i Dalibor Simić vozili su se na posao, kada su na Kružnom putu u Rakovici naišli na tešku saobraćajnu nesreću. Istog trenutka krenuli su u akciju i uspeli da iz zapaljenog automobila izvuku čoveka i ugase plamen koji je zahvatio dobar deo tela. Nažalost, za suvozača nije bilo spasa. Žandarmi, vrlo dobro!

5 Heroj

Nema sumnje da je najviše vaših pozitivnih utisaka ostavio vozač autobusa na liniji 31 Željko Poštić koji je ispred „Beograđanke” zaustavio vozilo, ustao i glasno i jasno rekao da dalje neće ići dok neko od putnika ne ustupi mesto ženi u poodmakloj trudnoći. Tužno je što je ovako morao da zapreti i što su prethodno svi udobno sedeli kao da su, što reče Poštić, krenuli za Pariz. Iznenadilo me je, međutim, što je, uprkos tome što se vest o plemenitom vozaču odmah pronela gradom, Poštić puna dva dana čekao da ga javno pohvale.

3 Blefer

A dva dana potrošeno je zbog omaške službenika GSP „Beograd” koji su radoznale novinare uputili prvo na vozača Dragana Žulevića. Jeste Žulević, istini za volju, istog dana, na istoj relaciji vozio tridesetjedinicu. A kad su novinari pohrlili na njega on se obradovao i, ni pet ni šest, „priznao” da je on taj koji je učinio plemeniti gest. Okitio se tuđim perjem. Ali, šta će čovek, zvali ga iz direkcije i rekli – ti si heroj. Dobro, olakšavajuća okolnost mogla bi da mu bude to što je istog dana imao sličnu situaciju. Pod uslovom da je tačno, a valjda može da mu se veruje.