Država se vraća u Beograd

Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Srbije Danilo Golubović izjavio je da se Uprava za agrarna plaćanja, koja je 2010. formalno prebačena iz Beograda u Šabac, vraća „kući”. Zbog evropskih pravila ova uprava vraćena je u glavni grad i do 2020. u njoj će broj zaposlenih morati da se poveća, sa dosadašnjih 80, na oko 800 ljudi.

U Šapcu ostaje da radi područna jedinica „Narodne banke za poljoprivredu”, kako drugačije zovu Upravu za agrarna plaćanja. Preseljenje iz glavnog grada u Šabac ove službe Ministarstva poljoprivrede, sprovedeno je u skladu s jednim od programskih ciljeva tadašnje vlade, na čijem je čelu bio Mirko Cvetković, dok je njen idejni tvorac, tvrde upućeni, bio ministar privrede i lider URS-a Mlađan Dinkić.

Pored Uprave za agrarna plaćanja, u 2010. iz Beograda su preseljena, kako je tada predstavljeno javnosti i sedišta još četiri „organizacione jedinice” koje su bile „pod kapom” Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja. Sedište Fonda za razvoj preseljeno je u Niš, Nacionalne agencije za regionalni razvoj u Zaječar, Nacionalne služba za zapošljavanje u Kragujevac, a sedište Agencije za osiguranje i finansiranje izvoza u Užice.

U ovom ministarstvu su tada objašnjavali da je osnovni cilj seobe državnih službi iz Beograda da republičke institucije budu bliže svim građanima i preduzetnicima, „ali i da se umanji nepravda koju ljudi u unutrašnjosti osećaju zato što su sve državne institucije u glavnom gradu”. Namera je bila i „da se stvore jednake šanse za sve građane i jednak pristup institucijama koje postoje upravo zbog naroda”. U Ministarstvu ekonomije su tada objašnjavali i da se pojedine službe ne sele u „unutrašnjost” zato što su njihovi direktori iz tih mesta, iako je direktorka Fonda za razvoj tada bila iz Niša, a direktor Nacionalne službe za zapošljavanje iz Kragujevca.

Sedište Fonda za razvoj premešteno je iz Beograda u Niš zato što je ovaj grad centar nerazvijene južne Srbije, objašnjavali su iz tadašnjeg ministarstva. U Zaječar, centar istočne Srbije, preseljena je Nacionalna agencija za regionalni razvoj zato što se želeo podjednak razvoj svih delova Republike, a Zaječar je bio simbol u tranziciji devastiranog grada. Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza preseljena je u Užice, centar zapadne Srbije, „jer 13 odsto ukupnog izvoza Srbije ide iz ovog grada”. U centar Šumadije preseljena je Nacionalna služba za zapošljavanje, „što ima simbolički značaj zbog procvata koji su ovom gradu doneli ’Fijat’ i ostale kompanije koje su zaposlile veliki broj radnika”.

Na novinarsku opasku da bi javnost sigurno zanimalo koliko seoba državnih službi košta poreske obveznike, nadležni su odgovarali da dodatnog troška neće biti. Poslovično sumnjičavi ekonomisti u to nisu verovali, kao što nisu mogli da poveruju da će razmeštanje neke službe ili agencije iz Beograda po Srbiji „podstaći ekonomski razvoj devastiranih opština i regiona”. Istini za volju, malo ko može argumentovano da brani koncentraciju baš svih državnih službi u beogradskom „krugu dvojke”, pogotovu onih čiji je zadatak da brinu o poljoprivredi i šumarstvu, razvoju sela i siromašnih regiona.

Na naša pitanja: šta će biti sa preostalim „isturenim odeljenjima državne uprave”, u Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu uputili su nas na „nadležno ministarstvo”. Od Ministarstva privrede, posle tri dana od dostavljenih pitanja, nismo dobili tražene odgovore. „Politika” je pitala: da li sedišta Agencije za regionalni razvoj, Fonda za razvoj, Nacionalne službe za zapošljavanje i Agencije za osiguranje i finansiranje izvoza ostaju u Zaječaru, Nišu, Kragujevcu i Užicu? Zatim, koliko ljudi, od ukupno zaposlenih u tim službama, radi u Beogradu, a koliko ih je u navedenim gradovima i da li će se nešto menjati?

U Nacionalnoj agenciji za regionalni razvoj (NARR), „koja ostvaruje nacionalnu politiku ravnomernog regionalnog razvoja”, kazali su nam da u njoj radi 62 zaposlena, a od tog broja devetoro u Nacionalnom centru za regionalni razvoj Zaječar. Ostali u Beogradu. Zaposleni u Nacionalnom centru Zaječar su ljudi iz Zaječara ili okoline. Pored toga, u Zaječaru postoji i Regionalni centar za održivi razvoj i razvoj preduzetništva – Timok, d.o.o. Zaječar. Nacionalni centar za regionalni razvoj Zaječar je radna jedinica Nacionalne agencije za regionalni razvoj obrazovana po funkcionalnom principu i nema veze sa Timokom.

Za javnost je preseljenje sedišta državnih službi podrazumevalo seobu njihovog rukovodstva, ali i dela zaposlenih. Sudeći po izveštajima naših dopisnika iz tih gradova, to se nije dogodilo.

Seoba države iz Beograda bila je – samo trik pred buduće izbore.

------------------------------------------------------

U Užice samo po potrebi

Užice – Već su tri i po godine otkada je sedište Agencije za osiguranje i finansiranje izvoza Srbije (AOFI) preseljeno iz Beograda u Užice, što su tadašnji politički kreatori tog poteza glasno nazivali  „važnim činom decentralizacije”, ali suštinski ništa se nije promenilo. U glavnom gradu ostala je filijala, a u njoj – višestruko više zaposlenih nego u užičkom sedištu AOFI. Radno mesto generalnog i ostalih direktora je u Beogradu, a u centralu agencije , u gradu na Đetinji, dolaze „samo po potrebi”.

AOFI, kako se navodi na sajtu ove zvanične izvozno-kreditne agencije Republike Srbije osnovane da „teži poboljšavanju uslova poslovanja izvozne privrede”, sada ima 58 zaposlenih. Od tog broja svega petoro je u sedištu u Užicu, a svi ostali, uz upravu, u beogradskoj filijali. Kad smo u „Politici” 2011. pisali o preseljenju sedišta ove agencije iz prestonice u unutrašnjost Srbije, tada je ova agencija imala ukupno 39 zaposlenih (od kojih je troje radilo u Užicu).

(„Politika” 18. 7. 2014.)