Branitelj protiv branioca

Za ministra hrvatskih „branitelja” Predraga Matića Freda u Srbiji se čulo pre nekoliko dana kada je svom srpskom kolegi Aleksandru Vulinu poručio: „Idi, bre, pa se leči!” Baš tako, sa srpskom uzrečicom „bre”!

„Razmena mišljenja” između dvojice ministara i hrvatskog premijera Zorana Milanovića odvijala se s obe strane ispod diplomatskog, čak i opšteprihvatljivog nivoa, a kulminirala je kada je Šešelj zapalio hrvatsku zastavu a Zagreb povukao svog ambasadora.

Takvo potezanje najtežeg oružja, bez ikakve zadrške, odavno nismo imali priliku da čujemo. Da ne ulazimo u detalje ko je kome šta rekao, jer nema prostora, dovoljno je samo da spomenemo da je tu bilo i ustaša, i anđela, i Gotovinine nevinosti, i herojstva, i kukavičluka, i poziva za upoznavanje s 250.000 proteranih Srba iz Hrvatske. U verbalnom žaru isplivalo je sve što su imali da kažu jedni drugima a od stranaca nisu smeli.

Osim što su u toj rafalnoj paljbi učestvovala dvojica ministara zadužena za boračka pitanja, ispostavilo se da su oni i udarne pesnice svojih premijera. S tim što se za razliku od svog hrvatskog kolege Vučić nije uplitao niti „prljao ruke”, nego je elegantno najavio da će to učiniti Vulin.

E, sad, i hrvatska javnost smatra da je Fred (ovaj nadimak je dodao, kažu, zato što mu je ime i prezime suviše srpsko) skloniji odbrani svog premijera, nego zastupanju prava hrvatskih učesnika rata. Iako zvanično nije u nekoj stranci, govori da višemesečne proteste hrvatskih veterana, koji traže njegovu ostavku i više novca, podržava HDZ.

Ministar je postao 2011, kada je na parlamentarnim izborima pobedila Kukuriku koalicija. Pre toga je bio savetnik za „branitelje” predsednika Ive Josipovića. Veliku buru u javnosti je izazvao najavom objavljivanja registra hrvatskih „branitelja”, koji je na kraju obelodanjen, ali bez ratnog puta dobrovoljaca i vojnika.

Upravo po tom pitanju Fred je „pao” u javnosti jer se tvrdilo da on uopšte nije bio „vukovarski dragovoljac” nego da je prisilno mobilisan, da je dobio invalidnost na osnovu bolesti, a izgleda da mu ne veruju ni da je u Vukovaru uništio devet „oklopnjaka” JNA. U njegovoj biografiji piše da je „nakon pada Vukovara devet meseci bio u zatočeništvu u tri srpska koncentraciona logora: Stajićevu, Sremskoj Mitrovici i Nišu”. Dobio je devet visokih državnih ratnih odlikovanja.

Završio je učiteljsku školu i tri godine radio po vukovarskim školama, da bi onda prešao u privatne preduzetnike. Posle rata je objavio roman „Ništa lažno” o odbrani Vukovara i danima provedenim u „srbijanskim logorima”. Knjiga se dobro prodavala, ali je hrvatska javnost primetila da je u njoj zabeleženo da je Vukovar „pao” dva dana kasnije nego što se smatra.