Tuga koja osnažuje

Bluz je jedan od kamena temeljca savremene, popularne i džez muzike. Tuga koju on opisuje deo je svakodnevice, posebno američkih građana tamnopute boje. Stoga nije čudno što je nastao upravo u krilu „crne Amerike”.

Bluz nije prosta jadikovka, on je i osnova za vrhunske muzičare da pokažu svu svoju vrednost i virtuoznost. To mu i daje svetsku univerzalnost. U bluzu, naime, jednako uživaju i žitelji severnih zemalja, kao i oni sa južnih prostora, za koje je odavno utvrđeno da su skloniji emotivnijem izražavanju.

U osnovi, sa muzičke tačke posmatrano, bluz je jednostavna muzika. U najvećem broju slučajeva svaki njegov segment traje 12 taktova, koji se potom ponavljaju onoliko puta koliko to zahtevaju tekst, virtuoznost muzičara i atmosfera mesta na kojem se izvodi. Ukratko, može da traje od tri do 33 kruga, pa i više.

Ono što bluzu daje poseban pečat jeste mogućnost improvizacije. Kako vokalne, tekstualne, tako i instrumentalne. Upravo po tome se i meri kvalitet izvođača. Jer ekspresivnost koju bluz zahteva ne može da pruži baš svako. Zato muzičari iz sfere džeza i rokenrola veoma dobro vode računa kako će se dokazati svirajući i ponavljajući tih 12 taktova. Za njih je to veći ispit od izvođenja muzike koju su sami komponovali. Posebno kada se nađu pred publikom. Jer, ma kako da ga svirate, svaki ton u bluzu je obavezno drugačiji od prethodnog.

Ove vrste muzike prihvatili su se mnogi: od svirača-lutalica, koji idu od mesta do mesta i na akustičnoj gitari iznose svoje žalopojke, do svetskih zvezda koje to isto pokušavaju da urade u koncertnim dvoranama širom sveta i pred desetinama hiljada slušalaca.

Već pomenuta univerzalnost nije mogla da zadrži bluz samo na američkom kontinentu. Proširio se svuda po svetu, pa i po Evropi. Evropski rokenrol, čiji su glavni predstavnici bili „Bitlsi”, „Rolingstounsi”, „Enimalsi”…, kao i njihove kolege, svoje stvaralaštvo oslanjali su u velikoj meri na postulatima bluza i to nikada nisu krili. Naprotiv.

Po prolasku prvog talasa britanskog rokenrola bluzeri su dodatno došli do izražaja. Pre svega, grupe poput „Krim”, „Jardberds”, pevača i orguljaša Džona Mejla, „Grejem Bond organizaciju”, pevača Long Džon Boldrija... Naravno svako od njih je bluzu dodao deo sopstvenog izraza tako su i nastali „ritam i bluz” i ostali derivati ovog pravca.

Jedna od najjačih prednosti bluza u odnosu na ostale oblike muzike je u „živom muziciranju”. Naime, praktično svaki kvalitetniji instrumentalista sposoban je da se uključi u svirku zasnovanu na ovoj vrsti muzike. To je i razlog što se na svim „džem sešnima” (neobavezna, relaksirajuća svirka za dušu) bluz najčešće svira. On opušta, daje mogućnost svakome da pokaže sopstveno umeće pošto se solisti redovno smenjuju. Ukratko, čini da se ljudi osećaju slobodno.

Takođe, nije uvek obavezno da orkestar bude kompletan. Na kraju krajeva, u bluzu može da uživa i svaki svirač sam za sebe, da improvizuje, zamišlja u glavi kako da potvrdi ono što mu je na duši. Jer bluz je, prevashodno, muzika koja se svira iz duše.

Bluz kompozicija „Dokle seže tvoja tuga” (How Blue Can You Get) autorsko je delo Džejn i Leonarda Federa. Prvi su je snimili „Džoni Mur i tri blejzera”, 1949. Ipak, svetsku slavu joj je podario čuveni gitarista i pevač Bi Bi King. Za njega je ova pesma predstavljala pravi hit, i što je još važnije, postala njegov zaštitni znak.

To nije smetalo drugim pevačima i bendovima da je se, takođe, prihvate, tako da je u nekim verzijama dospela i na film. Izvodili su je orkestar Djuka Elingtona, „Alman braders bend”, „Flitvud Mek”, Albert Kolins, pa čak i pevačica Sindi Loper...

Dokle seže tvoja tuga

Nemoćan sam draga

Od trenutka kada smo se sreli

Da, potpuno sam nemoćan

Od trenutka našeg susreta

Naša ljubav nije ništa osim tugovanke

Dokle seže tvoja tuga

Moja ljubav je poput vatre

Tvoja poput cigarete

Da moja ljubav je vatrena

A tvoja poput cigarete

Gledam te kako je gaziš i drobiš

Kaži mi, kaži, dokle seže tvoja tuga?

Zla si kada smo skupa

A ljubomorna kada smo odvojeni

Da, baš si zla kada smo skupa

Bože imaj milosti,

Ljubomorna si kada smo odvojeni

Dokle seže tvoja tuga

Koja se urezuje u moje srce

Kupio sam ti novog „forda”

A ti kažeš da hoćeš „kadilak”

Večeru ti platim deset dolara

A ti kažeš: „Hvala ti za užinu”

Doveo sam te da živiš u mom penthausu

A za tebe to je obična čatrlja

Izrodila si mi sedmoro dece

A sada bi da ih vratiš!

Nemoćan sam draga

Od trenutka kada smo se sreli

Naša ljubav obična je tugovanka

Draga, dokle seže tvoja tuga?