Туга која оснажује

Блуз је један од камена темељца савремене, популарне и џез музике. Туга коју он описује део је свакодневице, посебно америчких грађана тамнопуте боје. Стога није чудно што је настао управо у крилу „црне Америке”.

Блуз није проста јадиковка, он је и основа за врхунске музичаре да покажу сву своју вредност и виртуозност. То му и даје светску универзалност. У блузу, наиме, једнако уживају и житељи северних земаља, као и они са јужних простора, за које је одавно утврђено да су склонији емотивнијем изражавању.

У основи, са музичке тачке посматрано, блуз је једноставна музика. У највећем броју случајева сваки његов сегмент траје 12 тактова, који се потом понављају онолико пута колико то захтевају текст, виртуозност музичара и атмосфера места на којем се изводи. Укратко, може да траје од три до 33 круга, па и више.

Оно што блузу даје посебан печат јесте могућност импровизације. Како вокалне, текстуалне, тако и инструменталне. Управо по томе се и мери квалитет извођача. Јер експресивност коју блуз захтева не може да пружи баш свако. Зато музичари из сфере џеза и рокенрола веома добро воде рачуна како ће се доказати свирајући и понављајући тих 12 тактова. За њих је то већи испит од извођења музике коју су сами компоновали. Посебно када се нађу пред публиком. Јер, ма како да га свирате, сваки тон у блузу је обавезно другачији од претходног.

Ове врсте музике прихватили су се многи: од свирача-луталица, који иду од места до места и на акустичној гитари износе своје жалопојке, до светских звезда које то исто покушавају да ураде у концертним дворанама широм света и пред десетинама хиљада слушалаца.

Већ поменута универзалност није могла да задржи блуз само на америчком континенту. Проширио се свуда по свету, па и по Европи. Европски рокенрол, чији су главни представници били „Битлси”, „Ролингстоунси”, „Енималси”…, као и њихове колеге, своје стваралаштво ослањали су у великој мери на постулатима блуза и то никада нису крили. Напротив.

По проласку првог таласа британског рокенрола блузери су додатно дошли до изражаја. Пре свега, групе попут „Крим”, „Јардбердс”, певача и оргуљаша Џона Мејла, „Грејем Бонд организацију”, певача Лонг Џон Болдрија... Наравно свако од њих је блузу додао део сопственог израза тако су и настали „ритам и блуз” и остали деривати овог правца.

Једна од најјачих предности блуза у односу на остале облике музике је у „живом музицирању”. Наиме, практично сваки квалитетнији инструменталиста способан је да се укључи у свирку засновану на овој врсти музике. То је и разлог што се на свим „џем сешнима” (необавезна, релаксирајућа свирка за душу) блуз најчешће свира. Он опушта, даје могућност свакоме да покаже сопствено умеће пошто се солисти редовно смењују. Укратко, чини да се људи осећају слободно.

Такође, није увек обавезно да оркестар буде комплетан. На крају крајева, у блузу може да ужива и сваки свирач сам за себе, да импровизује, замишља у глави како да потврди оно што му је на души. Јер блуз је, превасходно, музика која се свира из душе.

Блуз композиција „Докле сеже твоја туга” (How Blue Can You Get) ауторско је дело Џејн и Леонарда Федера. Први су је снимили „Џони Мур и три блејзера”, 1949. Ипак, светску славу јој је подарио чувени гитариста и певач Би Би Кинг. За њега је ова песма представљала прави хит, и што је још важније, постала његов заштитни знак.

То није сметало другим певачима и бендовима да је се, такође, прихвате, тако да је у неким верзијама доспела и на филм. Изводили су је оркестар Дјука Елингтона, „Алман брадерс бенд”, „Флитвуд Мек”, Алберт Колинс, па чак и певачица Синди Лопер...

Докле сеже твоја туга

Немоћан сам драга

Од тренутка када смо се срели

Да, потпуно сам немоћан

Од тренутка нашег сусрета

Наша љубав није ништа осим тугованке

Докле сеже твоја туга

Моја љубав је попут ватре

Твоја попут цигарете

Да моја љубав је ватрена

А твоја попут цигарете

Гледам те како је газиш и дробиш

Кажи ми, кажи, докле сеже твоја туга?

Зла си када смо скупа

А љубоморна када смо одвојени

Да, баш си зла када смо скупа

Боже имај милости,

Љубоморна си када смо одвојени

Докле сеже твоја туга

Која се урезује у моје срце

Купио сам ти новог „форда”

А ти кажеш да хоћеш „кадилак”

Вечеру ти платим десет долара

А ти кажеш: „Хвала ти за ужину”

Довео сам те да живиш у мом пентхаусу

А за тебе то је обична чатрља

Изродила си ми седморо деце

А сада би да их вратиш!

Немоћан сам драга

Од тренутка када смо се срели

Наша љубав обична је тугованка

Драга, докле сеже твоја туга?