Kineze ne tera carina, već profit

U odgovoru na primedbu kineskih poslovnih ljudi koji rade kod nas, da su im osetno povećane uvozne dažbine, iz Carinske službe Srbije ističu da ulažu velike napore da se kontrola kineske robe obavi na profesionalan način, a da bezbednost građana, njihovo zdravlje i domaća privreda, ne budu ugroženi. Na najavu nekih kineskih trgovaca da će otići iz Srbije, u Carini kažu da uzrok tome nije povećanje dažbina, jer do izmena carinskih stopa nijedošlo. Po Carini jedan od osnovnih uzroka su oscilacije kursa, jer slabljenje dinara i jačanje juana direktno utiču na smanjenje zarade kineskih trgovaca.

Kinezi sami svedoče da im jak juan poskupljuje robu i da se pre dve godine za evro dobijalo 11, a sada samo šest juana, podsećaju iz Carine. Drugi značajan razlog je opadanje kupovne moći domaćeg stanovništva, zbog čega kineski tržni centri u Srbiji nisu posećeni kao nekada.

–Predstavnici Asocijacije kineskih privrednika u Srbiji sami su medijima potvrdili da kineski državljani uvek odlaze tamo gde je privreda u uzletu. Tako sada idu u Južnu Ameriku i to najviše u Čile, Urugvaj i Brazil, jer su to zemlje u ekonomskom usponu – kažu u Carini.

U ovoj državnoj službi „priznaju” da su početkom prošle godine počeli odgovornije da sprovode mere pri carinjenju kineske robe, jer su uočene mnoge nepravilnosti. Tekstil, tekstilni proizvodi, odeća i obuća, koja se doprema kontejnerima u drumskom saobraćaju carini se na četiri robne ispostave na kojima za to postoje uslovi – Novi Sad, Subotica, Beograd i Niš.

– Cene te robeizuzetno su niske i ugrožavaju domaću proizvodnju. Njen kvalitet je veoma često sporan, teško je kontrolisati njenu količinu, vrstu i vrednost. Reč je o tonama specifične robe koja je često u rasutom stanju, što carinicima otežava posao – objašnjavaju u Carini.

U 2014. iz Kine je u Srbiju uvezeno nešto više od 190.000 tona robe u vrednosti koja je premašila pola milijarde evra. Godinu ranije (2013) više od 160.000 tona robe čija je vrednost bila oko 440 miliona evra, a 2012. uvezeno je malo manje od 190.000 tona robe, takođe u vrednosti od oko pola milijarde evra.

Ne treba zaboraviti da su ovo podaci za robu koja je kineskog porekla i stiže iz Kine, ali pošto ta roba u Srbiju može biti dopremljena i iz neke druge zemlje, brojke bi bile i veće kada bi se uzele u obzir sve destinacije sa kojih ta roba pristiže, napominju iz Carine.

Trećina tekstilne robe, koja iz Kine stigne u Srbiju, nema odgovarajuću deklaraciju ili sa neistinitim podacima. Dešava se da se u velikim kontingentima robe krije i deo koji nije prijavljen, a neprijavljivanje robe se strogo kažnjava. Kod kineske robe je čest slučaj kršenja prava intelektualne svojine, odnosno zloupotrebe robne marke koja se prišiva na kopije proizvoda. Ukoliko se naiđe na takvu robu, postupak se prekida, a slučaj preuzima Odeljenje za zaštitu intelektualne svojine Uprave carina.

Jedan od glavnih problema su i umanjene vrednosti faktura za ovu robu. U više navrata je ustanovljeno da je gotovo 80 odsto prikazanih faktura iz Kine netačno. To znači da je carinska osnovica niža nego što bi trebalo da bude, pa će biti naplaćen i manji iznos dažbina.

– Uvođenje dodatnih kontrola je neophodno da bismo sprečili da budžet bude oštećen, jer je utvrđeno da je realna vrednost ove kineske robe nekoliko puta veća od prijavljene – ističu u Carini. – Ovo je stvorilo i prostor za korupciju, pa smo u nekoliko slučajeva imali privođenje carinika koji su zloupotrebljavali službeni položaj tako što su, u dogovoru sa kineskim trgovcima, smanjivali osnovicu za carinjenje i tako direktno nanosili štetu budžetu.Ova roba često završava na „buvljacima” i uličnoj prodaji uz izbegavanje plaćanja poreza, angažovanje radne snage „na crno” i druge nepravilnosti, zbog čega je pooštrena kontrola. Osnovna ideja je da se spreči siva ekonomija i ne dozvoli odliv sredstava iz budžeta, što je i jedan od primarnih zadataka koje je pred Carinu postavila vlada. Nije naša namera da zaustavimo uvoz kineske robe, već da ne dozvolimo da se pojedinci bogate na račun države.

O dobroj saradnji carinskih službi dve zemlje svedoči i činjenica da je po okončanju Samita Kine i 16 zemalja centralne i istočne Evrope održano niz susreta sa zvaničnicima koji su na čelu kineskih i srpskih institucija. Upravu carina Srbije 18. decembra 2014. godine posetila je delegacija NR Kine koju je predvodio ministar Generalne carinske uprave Kine Ju Guangžu, praćen svojim najbližim saradnicima.

– Ni u jednom susretu kineska strana nije imala primedbe na način na koji se carini kineska roba, niti na stepen kontrole koji se primenjuje. Istovremeno, tokom prethodnih godina, upravo zahvaljujući plodnoj saradnji sa NR Kinom, znatno smo modernizovali službu. Reč je pre svega o nabavci 10 mobilnih i jednog stacionarnog skenera za pregled robe 2009. od kineskog proizvođača „Nuktek”, kao i nedavna nabavka osam uređaja za kontrolu tečnosti.

– Uprkos sjajnim odnosima koje i kao institucija i država imamo sa Kinom, to ne znači da će carinici nekome na račun tih dobrih odnosa „gledati kroz prste”, već upravo suprotno – svoj posao obavljaju krajnje profesionalno. Naš glavni zadatak je da štitimo budžet Srbije, a ne džepove pojedinaca koji na ovoj robi obrću veliki kapital i tog principa ćemo se držati i u buduće – poručuju iz Uprave carina.

--------------------------------------------------------

Zamerke Kineza na carinu

Šen Hong, vlasnik firme „ShenexIndustryandTradingGroup”, koja zakupljuje tržni centar u novobeogradskom Bloku 70, tvrdi da je carina za uvoz kineske robe u Srbiju najveća u Evropi. Hong je za srpski ogranak „GB tajmsa” naveo da Kinezi, koji rade u Srbiji, za jedan kontejner dečje robe moraju da plate i do 70.000 evra carine, dok, kako kaže, u Mađarskoj takav kontejner košta 6.000 evra, u Belgiji 3.000, a u Italiji koja možda ima i najviše razloga da brani svoju tekstilnu industriju oko 15.000 evra.

Prema njegovim rečima, carine za kinesku robu u Srbiji su do pre tri godine bile najniže u okruženju, pa su druge zemlje uvozile iz Srbije, čime se punio i srpski budžet. Tada se u Srbiju uvozilo oko 3.500 hiljade kontejnera godišnje, od čega je oko 3.000 kontejnera završavalo u zemljama bivše Jugoslavije, kao i u Mađarskoj i Bugarskoj.