Кинезе не тера царина, већ профит

У одговору на примедбу кинеских пословних људи који раде код нас, да су им осетно повећане увозне дажбине, из Царинске службе Србије истичу да улажу велике напоре да се контрола кинеске робе обави на професионалан начин, а да безбедност грађана, њихово здравље и домаћа привреда, не буду угрожени. На најаву неких кинеских трговаца да ће отићи из Србије, у Царини кажу да узрок томе није повећање дажбина, јер до измена царинских стопа ниједошло. По Царини један од основних узрока су осцилације курса, јер слабљење динара и јачање јуана директно утичу на смањење зараде кинеских трговаца.

Кинези сами сведоче да им јак јуан поскупљује робу и да се пре две године за евро добијало 11, а сада само шест јуана, подсећају из Царине. Други значајан разлог је опадање куповне моћи домаћег становништва, због чега кинески тржни центри у Србији нису посећени као некада.

–Представници Асоцијације кинеских привредника у Србији сами су медијима потврдили да кинески држављани увек одлазе тамо где је привреда у узлету. Тако сада иду у Јужну Америку и то највише у Чиле, Уругвај и Бразил, јер су то земље у економском успону – кажу у Царини.

У овој државној служби „признају” да су почетком прошле године почели одговорније да спроводе мере при царињењу кинеске робе, јер су уочене многе неправилности. Текстил, текстилни производи, одећа и обућа, која се допрема контејнерима у друмском саобраћају царини се на четири робне испоставе на којима за то постоје услови – Нови Сад, Суботица, Београд и Ниш.

– Цене те робеизузетно су ниске и угрожавају домаћу производњу. Њен квалитет је веома често споран, тешко је контролисати њену количину, врсту и вредност. Реч је о тонама специфичне робе која је често у расутом стању, што цариницима отежава посао – објашњавају у Царини.

У 2014. из Кине је у Србију увезено нешто више од 190.000 тона робе у вредности која је премашила пола милијарде евра. Годину раније (2013) више од 160.000 тона робе чија је вредност била око 440 милиона евра, а 2012. увезено је мало мање од 190.000 тона робе, такође у вредности од око пола милијарде евра.

Не треба заборавити да су ово подаци за робу која је кинеског порекла и стиже из Кине, али пошто та роба у Србију може бити допремљена и из неке друге земље, бројке би биле и веће када би се узеле у обзир све дестинације са којих та роба пристиже, напомињу из Царине.

Трећина текстилне робе, која из Кине стигне у Србију, нема одговарајућу декларацију или са неистинитим подацима. Дешава се да се у великим контингентима робе крије и део који није пријављен, а непријављивање робе се строго кажњава. Код кинеске робе је чест случај кршења права интелектуалне својине, односно злоупотребе робне марке која се пришива на копије производа. Уколико се наиђе на такву робу, поступак се прекида, а случај преузима Одељење за заштиту интелектуалне својине Управе царина.

Један од главних проблема су и умањене вредности фактура за ову робу. У више наврата је установљено да је готово 80 одсто приказаних фактура из Кине нетачно. То значи да је царинска основица нижа него што би требало да буде, па ће бити наплаћен и мањи износ дажбина.

– Увођење додатних контрола је неопходно да бисмо спречили да буџет буде оштећен, јер је утврђено да је реална вредност ове кинеске робе неколико пута већа од пријављене – истичу у Царини. – Ово је створило и простор за корупцију, па смо у неколико случајева имали привођење цариника који су злоупотребљавали службени положај тако што су, у договору са кинеским трговцима, смањивали основицу за царињење и тако директно наносили штету буџету.Ова роба често завршава на „бувљацима” и уличној продаји уз избегавање плаћања пореза, ангажовање радне снаге „на црно” и друге неправилности, због чега је пооштрена контрола. Основна идеја је да се спречи сива економија и не дозволи одлив средстава из буџета, што је и један од примарних задатака које је пред Царину поставила влада. Није наша намера да зауставимо увоз кинеске робе, већ да не дозволимо да се појединци богате на рачун државе.

О доброј сарадњи царинских служби две земље сведочи и чињеница да је по окончању Самита Кине и 16 земаља централне и источне Европе одржано низ сусрета са званичницима који су на челу кинеских и српских институција. Управу царина Србије 18. децембра 2014. године посетила је делегација НР Кине коју је предводио министар Генералне царинске управе Кине Ју Гуангжу, праћен својим најближим сарадницима.

– Ни у једном сусрету кинеска страна није имала примедбе на начин на који се царини кинеска роба, нити на степен контроле који се примењује. Истовремено, током претходних година, управо захваљујући плодној сарадњи са НР Кином, знатно смо модернизовали службу. Реч је пре свега о набавци 10 мобилних и једног стационарног скенера за преглед робе 2009. од кинеског произвођача „Нуктек”, као и недавна набавка осам уређаја за контролу течности.

– Упркос сјајним односима које и као институција и држава имамо са Кином, то не значи да ће цариници некоме на рачун тих добрих односа „гледати кроз прсте”, већ управо супротно – свој посао обављају крајње професионално. Наш главни задатак је да штитимо буџет Србије, а не џепове појединаца који на овој роби обрћу велики капитал и тог принципа ћемо се држати и у будуће – поручују из Управе царина.

--------------------------------------------------------

Замерке Кинеза на царину

Шен Хонг, власник фирме „ShenexIndustryandTradingGroup”, која закупљује тржни центар у новобеоградском Блоку 70, тврди да је царина за увоз кинеске робе у Србију највећа у Европи. Хонг је за српски огранак „ГБ тајмса” навео да Кинези, који раде у Србији, за један контејнер дечје робе морају да плате и до 70.000 евра царине, док, како каже, у Мађарској такав контејнер кошта 6.000 евра, у Белгији 3.000, а у Италији која можда има и највише разлога да брани своју текстилну индустрију око 15.000 евра.

Према његовим речима, царине за кинеску робу у Србији су до пре три године биле најниже у окружењу, па су друге земље увозиле из Србије, чиме се пунио и српски буџет. Тада се у Србију увозило око 3.500 хиљаде контејнера годишње, од чега је око 3.000 контејнера завршавало у земљама бивше Југославије, као и у Мађарској и Бугарској.