Turska se sprema za izbore

Nesvakidašnji događaji obeležavaju ulazak Turske u kampanju za parlamentarne izbore 7. juna. Prvi je promocija islamističkog programa sadašnje vlasti, drugi je udar nacionalizmu, koji se pažljivo neguje još od vremena osnivanja Ataturkove republike pre blizu stotinu godina.

U petak se u slavnoj istanbulskoj Aja Sofiji – prvi put posle 85 godina – čulo recitovanje kuranskih stihova. Veličanstvena vizantijska crkva podignuta je u 6. veku, padom Carigrada 1453. pretvorena je u džamiju, a posle nestanka Osmanske imperije je tridesetih godina dvadesetog veka pretvorena u muzej.

Ali otkako je 2002. osnovana danas vladajuća Partija pravde i razvoja (AKP), čuju se zahtevi da se Aja Sofija ponovo pretvori u džamiju. Zamenik turskog premijera je 2013. izazvao oštre polemike izjavom da muzej izgleda „tužno”, ali da se nada da će se „uskoro ponovo smejati”.

Osmeh je naglo nestao ne samo sa lica aktivista AKP i turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, glavnog promotora „puzeće islamizacije”, već i velikog broja sekularnih Turaka ponosnih na Ataturkov nacionalizam.

Papa Franjo je u Vatikanu izjavio da su stradanja 1,5 miliona Jermena ratne 1915. godine predstavljala „prvi genocid 20. veka”, čime je dirnuo u osinjak. Turski zvaničnici su pobesneli, a Ankara je odmah povukla ambasadora iz Vatikana. Kao uteha ostaje ocena generalnog sekretara UN, koji smatra da je ono što se Jermenima desilo pre jednog veka „užasan zločin”, ali ne i genocid.

Ovi događaji donekle su skrenuli pažnju od junskih izbora, raskršća na kome će se odlučivati o konsolidaciji demokratije ili o sve prisutnijoj autoritarnosti Erdogana, „šefa” koji je bio na čelu AKP-a i vlade duže od 11 godina pre nego što je avgusta prošle godine postao predsednik.

Erdogan ništa ne prepušta slučaju. Tvrdi se da je mimo ustavnih ovlašćenja uticao da se na listi kandidata od 312 sadašnjih poslanika AKP-a pojavi čak 185 novih imena, koja mu garantuju zadržavanje ključne pozicije u političkom životu i očekivano izglasavanje promena Ustava koje treba da ojačaju predsedničku vlast. Na listu AKP-a stavio je zeta, bivšeg ministra unutrašnjih poslova, svoje savetnike, advokate i neke novinare koji su poznati kao „stenografi njegovog veličanstva”.

Stara garda, koja je stvorila Erdogana i omogućila mu tri premijerska mandata, eliminisana je. Lider AKP-a, Ahmet Davutoglu, izgubio je priliku da ojača svoj tim. U političkoj kulturi Turske liste kandidata su važne jer nagoveštavaju kvalitet budućeg parlamenta, atmosfere i političke debate. Otkrivaju ko su favoriti partijskih lidera.

U borbi za glasove 50 miliona birača transfuziji su pribegle i dve najznačajnije opozicione stranke: Republikanska narodna partija, promotor sekularnih vrednosti njenog osnivača Kemala Ataturka, i prokurdska Narodna demokratska partija, koja je dosad izlazila samo kao lista nezavisnih kandidata.

Partija nacionalnog pokreta, očekivano poslednja kada je reč o prelaženju visoko postavljenog izbornog cenzusa od 10 odsto, mahom je zadržala stare stranačke aparatčike.

Da li će promena više od polovine poslanika u 535-članom parlamentu uticati na birače? Ne. Prvo zato što nijedna partijska lista ne sadrži poznata imena koja bi privukla veću podršku i, drugo, jer se birači po tradiciji opredeljuju prema ideologijama partija i prema njihovim liderima.

Posle nedavnog usvajanja zakona koji daje velika ovlašćenja ionako moćnoj policiji, opozicija strahuje da sveobuhvatni Erdoganov diktat preti da Tursku pretvori u policijsku državu skrojenu po islamističkim principima i da će mu izbori poslužiti da završi taj posao.

Kritičari podsećaju da se u Turskoj proganjaju ljudi zbog „uvrede” predsednika, što podrazumeva i javno negodovanje vladinom politikom. Za samo sedam meseci 105 osoba je optuženo za „uvredu”, a još osam je uhapšeno pod sumnjom da su to učinili, uključujući i devojčicu od 13 godina.

Najveći deo turskih medija je pod kontrolom države, što predsedniku omogućava da se svakodnevno pojavljuje na radiju, TV ili u štampi. Zatvaraju se internet sajtovi kada ministri ocene da ugrožavaju javni red. „Demokratija je za nas voz iz koga siđete kada dođete do cilja”, citira turski analitičar Arzum Karasu reči koje je Erdogan izgovorio pre dve decenije, da bi na osnovu toga zaključio: „Izgleda da se njegov voz približava cilju – Erdoganlendu.”