Šešeljev levičar

Bivši ministar zdravlja, visoki funkcioner JUL-a i „udarna pesnica” Mire Marković ponovo je pod svetlima reflektora: od sredine novembra i povratka Vojislava Šešelja iz Haškog tribunala na lečenje u Srbiju, dr Milovan Bojić (60) medijski otkriva sve misterije lečenja lidera radikala. Bojić, naime, leči Šešelja više od 20 godina.

Novi-stari Bojić izaziva iste emocije kao i pre 5. oktobra, kada je u tišini nestao sa političke pozornice Srbije: ili ga vole, ili ga ne vole. Nema sredine. Istina, sada više nije u poziciji da preti lekarima što „uzimaju pare i gule narod kao krompir”, što „rukovodioci kukaju, a niko ne daje otkaz”…To su mu bile neke od refrenskih rečenica te čuvene 2000. godine, kada je žario i palio kao jedan od najbližih saradnika Mire Marković. Sada su mu meta Serž Bramerc i haški lekari.

Milovan (rođen 1955. godine u Kolašinu) od Gornjeg Lapova, iz kojeg je do škole pešačio svakog dana 11 kilometara, očigledno je daleko dogurao. Završio je Medicinski fakultet i specijalizaciju interne medicine u Beogradu, bio asistent u Prištini, zatim docent na beogradskom Medicinskom fakultetu, a uskoro postaje i profesor, mada mu ovo zvanje i danas mnoge kolege osporavaju. Meteorski uspeh započinje u 34. godini kada postaje direktor Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje”, doveden da umiri pobunu među lekarima, razjuri ili podeli otkaze lekarima koji ga nisu slepo slušali i pokrene kliniku, zatvorenu zbog afera.

Obećao je da će napraviti Hjuston u Beogradu. Zahvaljujući sprezi vlasti i politike, stiže mu novac i Bojić pravi „čudo od klinike” – sa vrhunskom medicinskom opremom i skenerom za oružje na ulazu. Za to vreme, druge bolnice kubure sa nemaštinom i bednim platama.

Na Vojnomedicinskoj akademiji na svinjama se uvežbaju transplantacije srca i jetre. Konačno, prvi put u Srbiji, 1995. godine urađene su transplantacije ovih organa. Bojić je imao dosta razloga da likuje: trebalo je da prođe 17 godina da se ovaj poduhvat u Srbiji ponovi.

Njegova politička karijera je devedesetih imala uzlaznu putanju, naročito kada iz SPS-a prelazi u JUL i postaje republički i savezni poslanik, a 1998. godine je stigao do pozicije potpredsednika vlade, a zatim i ministra zdravlja. Zapamćen je po strogosti, a mnogi su mu pripisivali osionost. Uvodi zabranu pušenja, uvozi kineske lekove, nenajavljen upada u bolnice…

Srušen je sa petim oktobrom, kada biva optužen za čak osam raznih krivičnih dela. Epilog ove priče stigao je tek pre dve nedelje. Sud je odbacio sve optužbe da je Bojić zloupotrebio položaj i u svoj džep stavio više od 450.000 dinara. Bojić se ipak podiže sa kolena. Staje na čelo privatne klinike „Ostrog” u avgustu 2005, čijem otvaranju prisustvuju čak i patrijarh Pavle i Amfilohije Radović. Na prvim stranama Bojić se našao i u maju 2013. godine, kada su ga bejzbol palicama pretukli huligani u blizini stadiona Crvene zvezde i ukrali mu torbicu sa 200.000 dinara.

Šešeljev levičar slavi Vasilija Ostroškog.