Шешељев левичар

Бивши министар здравља, високи функционер ЈУЛ-а и „ударна песница” Мире Марковић поново је под светлима рефлектора: од средине новембра и повратка Војислава Шешеља из Хашког трибунала на лечење у Србију, др Милован Бојић (60) медијски открива све мистерије лечења лидера радикала. Бојић, наиме, лечи Шешеља више од 20 година.

Нови-стари Бојић изазива исте емоције као и пре 5. октобра, када је у тишини нестао са политичке позорнице Србије: или га воле, или га не воле. Нема средине. Истина, сада више није у позицији да прети лекарима што „узимају паре и гуле народ као кромпир”, што „руководиоци кукају, а нико не даје отказ”…То су му биле неке од рефренских реченица те чувене 2000. године, када је жарио и палио као један од најближих сарадника Мире Марковић. Сада су му мета Серж Брамерц и хашки лекари.

Милован (рођен 1955. године у Колашину) од Горњег Лапова, из којег је до школе пешачио сваког дана 11 километара, очигледно је далеко догурао. Завршио је Медицински факултет и специјализацију интерне медицине у Београду, био асистент у Приштини, затим доцент на београдском Медицинском факултету, а ускоро постаје и професор, мада му ово звање и данас многе колеге оспоравају. Метеорски успех започиње у 34. години када постаје директор Института за кардиоваскуларне болести „Дедиње”, доведен да умири побуну међу лекарима, разјури или подели отказе лекарима који га нису слепо слушали и покрене клинику, затворену због афера.

Обећао је да ће направити Хјустон у Београду. Захваљујући спрези власти и политике, стиже му новац и Бојић прави „чудо од клинике” – са врхунском медицинском опремом и скенером за оружје на улазу. За то време, друге болнице кубуре са немаштином и бедним платама.

На Војномедицинској академији на свињама се увежбају трансплантације срца и јетре. Коначно, први пут у Србији, 1995. године урађене су трансплантације ових органа. Бојић је имао доста разлога да ликује: требало је да прође 17 година да се овај подухват у Србији понови.

Његова политичка каријера је деведесетих имала узлазну путању, нарочито када из СПС-а прелази у ЈУЛ и постаје републички и савезни посланик, а 1998. године је стигао до позиције потпредседника владе, а затим и министра здравља. Запамћен је по строгости, а многи су му приписивали осионост. Уводи забрану пушења, увози кинеске лекове, ненајављен упада у болнице…

Срушен је са петим октобром, када бива оптужен за чак осам разних кривичних дела. Епилог ове приче стигао је тек пре две недеље. Суд је одбацио све оптужбе да је Бојић злоупотребио положај и у свој џеп ставио више од 450.000 динара. Бојић се ипак подиже са колена. Стаје на чело приватне клинике „Острог” у августу 2005, чијем отварању присуствују чак и патријарх Павле и Амфилохије Радовић. На првим странама Бојић се нашао и у мају 2013. године, када су га бејзбол палицама претукли хулигани у близини стадиона Црвене звезде и украли му торбицу са 200.000 динара.

Шешељев левичар слави Василија Острошког.