Kraljice, predsednice, premijerke, šefice...

„Svetom upravljaju muškarci, a muškarcima žene”, glasi popularno objašnjenje o pravom odnosu snaga među polovima. Oni koji na to gledaju iz drugog ugla, skloni su da tvrde kako su, u stvari, žene istinski vladari svega i svačega – i da je problem u tome što muškarci uporno odbijaju da im to priznaju. Bob Dilan, jedna od najuticajnijih ličnosti popularne kulture u poslednjih pola veka, to je svojevremeno objasnio ovako: „Svetom vladaju žene i nijedan čovek nije postigao ništa što mu žena pre toga nije dozvolila ili ga u tome ohrabrila”.

Moć žena ponovo je u žiži odnedavno, kada je ozvaničena kandidatura Hilari Klinton za predsednicu SAD, položaj koji se, opravdano ili ne, smatra najmoćnijim u svetu. To doduše nije njen prvi pokušaj da postane prva ličnost ne samo američke, nego i globalne politike – 2008, u utakmici za partijsku nominaciju, pobedio ju je Barak Obama – ali se čini da Klintonova ovog puta nema takvog izazivača u redovima svoje partije, dok, s druge strane, američke demografske realnosti i izborni sistem idu naruku kandidatu demokrata.

Američki izborni karavan tek je krenuo i politički proroci dosad su mnogo puta omanuli kad je reč o tome s kojim će putnicima stići na cilj, ali dosad najveća šansa da jedna žena u Belu kuću ne uđe samo kao „prva dama”, odnosno da joj suprug bude ceremonijalni „prvi džentlmen”, povod je da se snimi i globalni raspored „ženske moći”. Na prvi pogled, ona kao da nikad nije bila veća: danas su 15 žena šefice država (13 predsednica i dve kraljice), njih devet su premijerke, utičući time presudno na živote 641 milion ljudi i upravljajući ekonomijama koje su, zbirno, teške 11,1 biliona (hiljada milijardi) dolara. Pridruži li im se dogodine i Klintonova, žene će upravljati gotovo polovinom svetskih ekonomskih aktivnosti (globalni BDP je oko 72 biliona).

Ovo je svakako veliki pomak, ako se uzme u obzir da je prva žena na čelu jedne vlade u svetu u novijoj istoriji bila Sirimavo Bandaranaike (1916–2000). Kada je pobedila na izborima na tadašnjem Cejlonu (današnjoj Sri Lanki) 1960, godinu dana posle atentata na svog supruga, takođe premijera, to je bila tolika novotarija da nisu znali kako da je oslovljavaju. Madam Bandaranaike potom je pune četiri decenije bila vodeća ličnost ove ostrvske nacije Južne Azije.

Politika nije jedina oblast u kojoj žene danas osvajaju prostore moći: sve više je liderki i u velikom biznisu, a da ne govorimo o njihovoj dominaciji u popularnoj kulturi. Sačinjavajući listu sto najmoćnijih žena sveta za prošlu godinu, magazin „Forbs” je na nju stavio 28 direktorki velikih korporacija, čiji je godišnji prihod 1,7 biliona dolara. Između ostalog, žena je na čelu najvećeg svetskog proizvođača automobila, „Dženeral motorsa” (Meri Bara), „Aj-Bi-Ema” (Virdžinija Rometi), „Jahua” (Melisa Mejer), „Hjulit Pakarda” (Meg Vitmen)...

Ko je danas najmoćnija žena sveta? Reklo bi se da je, dok se ne vidi da li će Hilari Klinton realizovati svoju najveću ambiciju, to nemačka kancelarka Angela Merkel, koja vladom najveće evropske ekonomije predsedava još od 2005. godine, s izgledima da to ostane i u doglednoj budućnosti. Ona je prva liderka ove nacije i jedan od najpopularnijih kancelara u nemačkoj istoriji (ako se izuzme onaj koji je to bio iz pogrešnih razloga).

Ako bi se uzeli neki drugi kriterijumi – na primer uticaj na globalnu ekonomiju, onda bi epitet najmoćnije pripao ženi čije se ime malo pominje – predsednici Federalnih rezervi, to jest guvernerki centralne banke SAD Dženet Jelen. Ona, naime, određuje količinu i vrednost dolara u opticaju, a dolar je, kao rezervna valuta sveta, još mera mnogih stvari, pa i nacionalnog (i pojedinačnog) životnog standarda. (Zanimljivo je da je i na čelu Centralne banke Rusije od 2013. takođe jedna žena: Elvira Nabulina.)

Među ženama koje su ostavile trag u novijoj istoriji, pored pomenute premijerke Sri Lanke, svakako je i „kći Indije” Indira Gandi (1917–1984), koja je premijerka druge najmnogoljudnije nacije bila ukupno 16 godina. U zapadnom svetu, uvažavanje koje danas ima Merkelova, imala je, između 1979. i 1990, britanska „gvozdena dama”, Margaret Tačer. Ne treba prenebreći ni izraelsku „čeličnu” premijerku Goldu Meir.

Žene su politički „stakleni plafon” (metafora za nevidljive granice ženskog napredovanja) probile i u Africi: to je najpre učinila Dženet Džegan, premijerka Gvajane 1997–1999, zatim Elen Džonson Sirlif, koja je predsednica Liberije od 2006, dok je od 21. marta ove godine Sara Kungogelva premijerka Namibije.

Pomak je nesumnjiv, ali da li je dovoljan? Kad se podvuče crta, vidi se da je politička moć i dalje preovlađujuće muška. Isto važi i za biznis: manje od pet odsto vodećih kompanija ima žene u ulozi generalnih direktorki, dok su na listi globalnih milijardera zastupljene tek sa nešto više od 10 odsto. I to nije zato što možda imaju manje „volje za moć”.

Milan Mišić

-----------------------------------------

KARLOV UGAO

. Kad su muškarci u pitanju, sve žene su moćne.

. Kad je žena preterano moćna u Beogradu, završi u Podmoskovlju.

. Mogu Snežana Mihajlović i Stanislava Pak da se nadmeću koliko hoće, narodu je važnija Jorgovanka.

. Nemica Angela želi da rasturi ono što je njena zemljakinja Katarina Velika godinama čuvala.

Dragutin Minić