Nemački uslovi su i evropski uslovi

Poruka koju donosim jeste da želim da se prva poglavlja uskoro otvore, a ja sam tu da pomognem da Srbija dovrši sve ono što treba da se uradi do tada. Srbija može da računa na moju podršku da pomognem članicama EU u postizanju neophodne jednoglasnosti. Ali, da bi se to postiglo, Srbija mora da održi svoje napore u sprovođenju reformi i da ostane posvećena dijalogu sa Kosovom. Jasan napredak na oba fronta daće mi najbolje argumente koje mogu iskoristiti da ubedim naše države članice – kaže Johanes Han, evropski komesar za susedsku politiku i pregovore o proširenju, odgovarajući na pitanje „Politike” s kakvom porukom dolazi. On će danas u Beogradu razgovarati sa srpskim zvaničnicima i prisustvovati proslavi Dana Evrope u Srbiji.

Izjavili ste posle susreta sa premijerom Aleksandrom Vučićem, pre nekoliko dana u Briselu, da otvaranje pregovaračkih poglavlja koči grupa „neodlučnih” zemalja? Osim Nemačke, koja je najuticajnija u EU, koje su zemlje još neodlučne, kakve su njihove dileme i kolike su šanse da ih ubedite da uskoro promene mišljenje?

Zadržave članice EU pregovori o proširenjui dalje ostaju prioritet. Primile su k znanju da je Srbija proglasila pristupanje EU za svoj ključni strateški cilj.
Ne radi se obilo kojoj pojedinačnoj državi članici. Nemojmo zaboraviti da su za pregovarački okvir u pregovorima o pristupanju Srbije prioritetna poglavlja 23, 24 i35. Ovo je zajednički stav svih država članica. Zbog toga je važno da Srbija učini jasan napredak o ovim pitanjima kako bi uverila države članice o svojoj jasnoj opredeljenosti ka EU vrednostima i interesima. Ovakva percepcija je tamo važna, a već dobro obavljeni posao neće biti zamagljen porukama koje bi se mogle smatrati korakom unazad, naročito o pitanjima vladavine prava. Svih 28 država članica EU ponovile su da očekuju otvaranje prvih poglavlja i ja sam uveren da će jednoglasnost biti postignuta veoma brzo.

Pojedini izvori iz Brisela tvrde da nije problem u tome što su Nemačka i još neke zemlje neodlučne da podrže otvaranje poglavlja, već što su ostale države članice neodlučne da glasno kažu da poglavlja treba otvoriti. Jeste li razgovarali sa „ostalima”?

Ja sam u stalnim kontaktima sa svim državama članicama EU. Dozvolite mi da budem veoma jasan. Sve države članice su se još prošle godine složile da se pokrenu pregovori sa Srbijom o pridruživanju EU. I svih 28 zemalja članica EU od tada su, u više navrata,izjavile da su spremne da se uskoro otvore poglavlja. Ali, za tango je potrebno dvoje.Uslovi su jasni. Srbija je angažovana u procesu sa Prištinom, što znamo nije lako, ali ono što je od ključnog značaja za Srbiju jeste put u EU. Države članice EU takođe očekuju ponovnu posvećenost reformama u oblasti vladavine prava: pravosuđe, borba protiv korupcije,sloboda medija, reforma javne uprave. Mnogo je urađeno u proteklih nekoliko meseci imi smo skoro na kraju, a ja sam uveren da će Srbija nastaviti da se razvija u ispunjenju svojih obaveza, što će nam omogućiti da se vrlo brzo krene napred.

Iz Brisela stalno poručuju da su uslovi Beogradu samo ono što Brisel i Evropska komisija traži, a onda se uvek ispostavi da je uslov zapravo ono što Bundestag traži. Zbog čega je to tako?

Uslovi nisu postavljeni ni od Brisela, Komisije, Nemačke niti u Bundestagu. Oni su postavljeni od svih zemalja članica EU jednoglasno i uključeni su u pregovarački okvir usvojen decembra 2013. godine. Taj pregovarački okvir jasno propisuje da vladavinu zakona, kao i cilj sveobuhvatne normalizacije odnosa između Srbije i Kosova, treba rešavati u ranom procesu pregovaranja. To je razlog zašto je napredak u te dve oblasti toliko presudan uoči otvaranja prvih poglavlja.

S obzirom na to da nisu najjasniji kriterijumi za otvaranje poglavlja 35, koje je u vezi sa normalizacijom odnosa Beograda i Prištine, jer je to, kako ste i sami rekli, „političko pitanje”, zašto se onda to poglavlje ne definiše, da Srbija tačno zna šta se od nje očekuje?

Za razliku oddrugih, poglavlje 35 neće procenjivati usklađivanje Srbije sa pravnim tekovinama EU. Ovo poglavlje ima za cilj praćenje napretka Srbije u normalizaciji svojih odnosa sa Kosovom. Ja sam rekao da je to „političko pitanje”, jer umnogome zavisi od političke volje. Ali,uslovi za otvaranje poglavlja 35 jasni su od samog početka i zahtevaće da se unapredi rad na sprovođenju sporazuma koji je već postignut u dijalogu sa Prištinom. I ja sam uveren da će dobar napredak u primeni ovog rada omogućiti da ubrzo krenemo napred ka poglavlju 35.

Da li je tačno, kao što tvrdi Bljerim Šalja, koordinator u razgovorima između Beograda i Prištine, da Nemačka zahteva da sporazum između Srbije i Kosova bude potpisan 2016. godine i da bez toga Srbija neće moći ne samo da napreduje ka EU, već ni da bude primljena u članstvo?

Kao što sam već pomenuo, normalizacija odnosa sa Kosovom ključni je uslov pregovaračkog okvira. Ovoje informacija poznata javnosti i nisam upoznat sa tim datumom niti ugovorom sa takvim sadržajem. U ovoj fazi ono što je važno jeste to da postoji sprovođenje obaveza preuzetih u dijalogu i nadogradnja već ostvarenog napretka. EU je spremna da nastavi olakšavanje dijaloga sa ciljem da se napreduje ka sveobuhvatnoj normalizaciji. Na kraju, ovaj proces će obezbediti da i Srbija i Kosovo mogu nastaviti evropskim putem, izbegavajući mogućnost međusobnog blokiranja u tim naporima, sa perspektivom da obe mogu biti u stanju da u potpunosti ostvaruju svoja prava i ispunjavaju svoje obaveze.

Kako EU gleda na učešće Srbije na paradi u Moskvi 9. maja i koliko na evropsku integraciju Srbije utiče njen odnos prema Rusiji?

Nemam nikakav konkretan komentar o učešću Srbije u proslavama u Moskvi.
Ono što je veoma važno jeste činjenica da je Srbija proglasila pristupanje EU svojim ključnim strateškim ciljem. Vidim da je vlada čvrsto opredeljena zato–za dobrobit svojih građana. Iz perspektive EU, od ključnog je značaja to što je Srbija iskreno opredeljena za vrednosti i interese EU, posebno u pogledu svog trenutnog predsedavanja OEBS-u. Imajući to u vidu, mi moramo biti svesni da su percepcije važneza uspostavljanje kredibiliteta Srbije u EU kao i međunarodne zajednice u celini. Imajući to na umu, sve akcije koje se mogu shvatiti kao delanje protiv posvećenost iSrbije vrednostima EU –nisu korak u pravom smeru.

Nakon što je Zapad „veliku Srbiju”, o kojoj državni vrh u Beogradu nikad ni reč nije izgovorio, proglasio za najveću opasnost po mir na Balkanu, srpska javnost je zaprepašćena time što Brisel škrto i olako prelazi preko pretnji albanskih državnika da će da naprave „veliku Albaniju” ukoliko im EU ne izađe u susret. Zašto je Evropa reagovalo mlako i protokolarno povodom takvih izjava albanskih zvaničnika?

Mi smo vrlo jasno izjavili da bilo kakva provokativna izjava koja budi sumnju u posvećenost zemlje principima i standardima EU nije prihvatljiva. Tu ne bi trebalo da bude nikakve sumnje.Gledajući unapred,takođe je jasno da zapadni Balkan ima jasnu evropsku perspektivu. Sve zemlje kandidati i potencijalni kandidati u regionu potvrdili su svoju posvećenost tom cilju i svoju ambiciju da ispune neophodne kriterijume, uz puno poštovanje principa i standarda Evropske unije. Ova obaveza podrazumeva regionalnu saradnju,pomirenje i dobrosusedske odnose.U tom kontekstu zaista sam bio ohrabren onim što sam video od premijera zapadnog Balkana, na sastanku šestorke u Briselu, 21. aprila. Sve je bilo u cilju pronalaženja zajedničkih rešenja za zajedničkeprobleme. Svi su bili usredsređeni na ono što ih ujedinjuje, razgovarali o tome koja je njihova zajednička budućnost, a ne o onome što ih je delilo u prošlosti. Mislim da je ovoput napred.

-------------------------------------------------------

Možete računati na nas

EU je daleko najveći donator u Srbiji. Više od 70 odsto donacija Srbiji,tokom poslednjih petnaest godina,došlo je iz EU i njenih država članica. To predstavlja oko 200 miliona evra godišnje, ne računajućina dodatnih 80 miliona evra izdvojenih iz Fonda solidarnosti i regionalnih programa namenjenih za sanaciju posledica poplava i preventivne mehanizme. Ukupno izdvajanje EU za pomoć Srbiji (računajući i 92 miliona evra pomoći iz IPA) da prevaziđe posledice poplava iznosi 170 miliona evra.

Mi aktivno radimo sa državnim vlastima, ali i sa civilnim društvom i  drugim zainteresovanim stranama kako bismo dalje povećali uticaj podrške EU tamo gde će doprineti dodatnoj vrednosti. Možete računati na nas da Srbiji pomognemo u postizanju svog evropskog strateškog cilja, kaže Han.