Немачки услови су и европски услови

Порука коју доносим јесте да желим да се прва поглавља ускоро отворе, а ја сам ту да помогнем да Србија доврши све оно што треба да се уради до тада. Србија може да рачуна на моју подршку да помогнем чланицама ЕУ у постизању неопходне једногласности. Али, да би се то постигло, Србија мора да одржи своје напоре у спровођењу реформи и да остане посвећена дијалогу са Косовом. Јасан напредак на оба фронта даће ми најбоље аргументе које могу искористити да убедим наше државе чланице – каже Јоханес Хан, европски комесар за суседску политику и преговоре о проширењу, одговарајући на питање „Политике” с каквом поруком долази. Он ће данас у Београду разговарати са српским званичницима и присуствовати прослави Дана Европе у Србији.

Изјавили сте после сусрета са премијером Александром Вучићем, пре неколико дана у Бриселу, да отварање преговарачких поглавља кочи група „неодлучних” земаља? Осим Немачке, која је најутицајнија у ЕУ, које су земље још неодлучне, какве су њихове дилеме и колике су шансе да их убедите да ускоро промене мишљење?

Задржаве чланице ЕУ преговори о проширењуи даље остају приоритет. Примиле су к знању да је Србија прогласила приступање ЕУ за свој кључни стратешки циљ.
Не ради се обило којој појединачној држави чланици. Немојмо заборавити да су за преговарачки оквир у преговорима о приступању Србије приоритетна поглавља 23, 24 и35. Ово је заједнички став свих држава чланица. Због тога је важно да Србија учини јасан напредак о овим питањима како би уверила државе чланице о својој јасној опредељености ка ЕУ вредностима и интересима. Оваква перцепција је тамо важна, а већ добро обављени посао неће бити замагљен порукама које би се могле сматрати кораком уназад, нарочито о питањима владавине права. Свих 28 држава чланица ЕУ поновиле су да очекују отварање првих поглавља и ја сам уверен да ће једногласност бити постигнута веома брзо.

Поједини извори из Брисела тврде да није проблем у томе што су Немачка и још неке земље неодлучне да подрже отварање поглавља, већ што су остале државе чланице неодлучне да гласно кажу да поглавља треба отворити. Јесте ли разговарали са „осталима”?

Ја сам у сталним контактима са свим државама чланицама ЕУ. Дозволите ми да будем веома јасан. Све државе чланице су се још прошле године сложиле да се покрену преговори са Србијом о придруживању ЕУ. И свих 28 земаља чланица ЕУ од тада су, у више наврата,изјавиле да су спремне да се ускоро отворе поглавља. Али, за танго је потребно двоје.Услови су јасни. Србија је ангажована у процесу са Приштином, што знамо није лако, али оно што је од кључног значаја за Србију јесте пут у ЕУ. Државе чланице ЕУ такође очекују поновну посвећеност реформама у области владавине права: правосуђе, борба против корупције,слобода медија, реформа јавне управе. Много је урађено у протеклих неколико месеци ими смо скоро на крају, а ја сам уверен да ће Србија наставити да се развија у испуњењу својих обавеза, што ће нам омогућити да се врло брзо крене напред.

Из Брисела стално поручују да су услови Београду само оно што Брисел и Европска комисија тражи, а онда се увек испостави да је услов заправо оно што Бундестаг тражи. Због чега је то тако?

Услови нису постављени ни од Брисела, Комисије, Немачке нити у Бундестагу. Они су постављени од свих земаља чланица ЕУ једногласно и укључени су у преговарачки оквир усвојен децембра 2013. године. Тај преговарачки оквир јасно прописује да владавину закона, као и циљ свеобухватне нормализације односа између Србије и Косова, треба решавати у раном процесу преговарања. То је разлог зашто је напредак у те две области толико пресудан уочи отварања првих поглавља.

С обзиром на то да нису најјаснији критеријуми за отварање поглавља 35, које је у вези са нормализацијом односа Београда и Приштине, јер је то, како сте и сами рекли, „политичко питање”, зашто се онда то поглавље не дефинише, да Србија тачно зна шта се од ње очекује?

За разлику оддругих, поглавље 35 неће процењивати усклађивање Србије са правним тековинама ЕУ. Ово поглавље има за циљ праћење напретка Србије у нормализацији својих односа са Косовом. Ја сам рекао да је то „политичко питање”, јер умногоме зависи од политичке воље. Али,услови за отварање поглавља 35 јасни су од самог почетка и захтеваће да се унапреди рад на спровођењу споразума који је већ постигнут у дијалогу са Приштином. И ја сам уверен да ће добар напредак у примени овог рада омогућити да убрзо кренемо напред ка поглављу 35.

Да ли је тачно, као што тврди Бљерим Шаља, координатор у разговорима између Београда и Приштине, да Немачка захтева да споразум између Србије и Косова буде потписан 2016. године и да без тога Србија неће моћи не само да напредује ка ЕУ, већ ни да буде примљена у чланство?

Као што сам већ поменуо, нормализација односа са Косовом кључни је услов преговарачког оквира. Овоје информација позната јавности и нисам упознат са тим датумом нити уговором са таквим садржајем. У овој фази оно што је важно јесте то да постоји спровођење обавеза преузетих у дијалогу и надоградња већ оствареног напретка. ЕУ је спремна да настави олакшавање дијалога са циљем да се напредује ка свеобухватној нормализацији. На крају, овај процес ће обезбедити да и Србија и Косово могу наставити европским путем, избегавајући могућност међусобног блокирања у тим напорима, са перспективом да обе могу бити у стању да у потпуности остварују своја права и испуњавају своје обавезе.

Како ЕУ гледа на учешће Србије на паради у Москви 9. маја и колико на европску интеграцију Србије утиче њен однос према Русији?

Немам никакав конкретан коментар о учешћу Србије у прославама у Москви.
Оно што је веома важно јесте чињеница да је Србија прогласила приступање ЕУ својим кључним стратешким циљем. Видим да је влада чврсто опредељена зато–за добробит својих грађана. Из перспективе ЕУ, од кључног је значаја то што је Србија искрено опредељена за вредности и интересе ЕУ, посебно у погледу свог тренутног председавања ОЕБС-у. Имајући то у виду, ми морамо бити свесни да су перцепције важнеза успостављање кредибилитета Србије у ЕУ као и међународне заједнице у целини. Имајући то на уму, све акције које се могу схватити као делање против посвећеност иСрбије вредностима ЕУ –нису корак у правом смеру.

Након што је Запад „велику Србију”, о којој државни врх у Београду никад ни реч није изговорио, прогласио за највећу опасност по мир на Балкану, српска јавност је запрепашћена тиме што Брисел шкрто и олако прелази преко претњи албанских државника да ће да направе „велику Албанију” уколико им ЕУ не изађе у сусрет. Зашто је Европа реаговало млако и протоколарно поводом таквих изјава албанских званичника?

Ми смо врло јасно изјавили да било каква провокативна изјава која буди сумњу у посвећеност земље принципима и стандардима ЕУ није прихватљива. Ту не би требало да буде никакве сумње.Гледајући унапред,такође је јасно да западни Балкан има јасну европску перспективу. Све земље кандидати и потенцијални кандидати у региону потврдили су своју посвећеност том циљу и своју амбицију да испуне неопходне критеријуме, уз пуно поштовање принципа и стандарда Европске уније. Ова обавеза подразумева регионалну сарадњу,помирење и добросуседске односе.У том контексту заиста сам био охрабрен оним што сам видео од премијера западног Балкана, на састанку шесторке у Бриселу, 21. априла. Све је било у циљу проналажења заједничких решења за заједничкепроблеме. Сви су били усредсређени на оно што их уједињује, разговарали о томе која је њихова заједничка будућност, а не о ономе што их је делило у прошлости. Мислим да је овопут напред.

-------------------------------------------------------

Можете рачунати на нас

ЕУ је далеко највећи донатор у Србији. Више од 70 одсто донација Србији,током последњих петнаест година,дошло је из ЕУ и њених држава чланица. То представља око 200 милиона евра годишње, не рачунајућина додатних 80 милиона евра издвојених из Фонда солидарности и регионалних програма намењених за санацију последица поплава и превентивне механизме. Укупно издвајање ЕУ за помоћ Србији (рачунајући и 92 милиона евра помоћи из ИПА) да превазиђе последице поплава износи 170 милиона евра.

Ми активно радимо са државним властима, али и са цивилним друштвом и  другим заинтересованим странама како бисмо даље повећали утицај подршке ЕУ тамо где ће допринети додатној вредности. Можете рачунати на нас да Србији помогнемо у постизању свог европског стратешког циља, каже Хан.