Prodaja „Avala filma” je očigledan kriminal

Srđan Dragojević, poznati filmski reditelj i poslanik u Skupštini Srbije, postavio je juče još jedno poslaničko pitanje u vezi sa privatizacijom producentske kuće „Avala film”, čija je nedavna prodaja privatnoj firmi izazvala veliku buru u javnosti.

Dragojević najpre podseća da se gotovo tri godine bavi sudbinom „Avala filma”, da je iznosio predloge usmerene na zaštitu interesa kulture i građana Srbije, dao mnoge intervjue medijima, postavio poslanička pitanja, inicirao sednicu Odbora za kulturu na ovu temu. Na kraju priznaje da je u ovim naporima bio potpuno neuspešan.

Dragojević kaže da je „Avala film”, zajedno sa svojim filmskim fondom, prodat anonimnom kupcu, kompaniji „Film vej”, osnovanoj u martu ove godine, pred samu prodaju, za osam miliona evra. O kupcu se tri nedelje nakon prodaje zna jedino da je nekada imao taksi udruženje u Pančevu. Ono što se ne zna – jeste: odakle tom novopečenom filmskom preduzeću osam miliona evra. Koje su to bankarske garancije koje je moglo da dobije novoosnovano preduzeće? Da li suma kojom je plaćen „Avala film” potiče iz legalnih tokova novca? pita Dragojević i naglašava da bi bilo dobro da ovi podaci, sasvim normalno, budu dostupni javnosti, kao i ime i biografija kupca, ili kupaca.

„Avala film”, nekada najveći studio na Balkanu, prodat je kompaniji očigledno osnovanoj samo da bi bila pokriće za potpuno netransparentnu prodaju, da bi se sakrili pravi kupci i njihove namere. A što se namera tiče, tržišna cena građevinskog zemljišta na kome se „Avala film” nalazi jeste 100 miliona evra. „Priznaćete, dosta očigledna namera, višestruko isplativija od profesije pravljenja filmova, u kojoj se za proteklih 30 dana od prodaje anonimni kupac nije afirmisao”, kaže Dragojević.

U aferi „Avala film” javnost se pretežno bavila filmovima ovog producenta i prodajom kulturnog blaga, koje je u svim poznatim slučajevima privatizacije državnih studija u zemljama istočne Evrope naconalizovano i predato kinotekama u vlasništvo. Filmovi „Avala filma”, nesporna kulturna baština, dodati su u paket za prodaju sa namerom da skandalozna prodaja kulturne baštine, nepojmljiva u bilo kojoj civilizovanoj zemlji, bude – dimna zavesa, tvrdi Dragojević. „Dimna zavesa za kulturnu i širu javnost koja će se, kao što se i desilo, baviti samo kulturnim skandalom, a pri tome će se zaboraviti na očigledan privredni kriminal”.

„Sasvim je razumno izraziti skepsu prema činjenici da kompanija osnovana pre mesec dana sa osnivačkim kapitalom od 60.000 dinara ima osam miliona evra da kupi „Avala film”. To izaziva dodatnu zebnju ako se podsetimo da je u prethodnoj vlasti jedan od najvećih investitora – Darko Šarić – izvršio brojne privatizacije srpskih preduzeća novcem iz, najblaže rečeno, sive zone. Voleo bih da se javnost uveri da nisu, ponovo, u pitanju sredstva čije je poreklo slično onom iz brojnih Šarićevih privatizacija”, ističe Dragojević.

Reditelj u poslaničkom pitanju traži da Agencija za privatizaciju saopšti javnosti da li je izvršila nadzor nad ovom prodajom i pošto sluti mogućnost da se proglasi nenadležnom, pa pita Više javno tužilaštvo za organizovani kriminal: da li je potrebno da se sprovedu istražne radnje u pretkrivičnom postupku, u smislu provere da li iz navoda koje je naveo postoje osnovi sumnje da je u ovoj prodaji izvršeno krivično delo? Dragojević napominje da od samog početka propadanja, od proglašenja bankrota „Avala filma”, postoji niz teško objašnjivih radnji: Privredni sud u Beogradu je odlučio da ovaj producent, čija je vrednost procenjena na 20 miliona evra, ode u bankrot zbog duga od tri miliona, a ne u reorganizaciju, što je daleko logičnije kada vrednost preduzeća višestruko premašuje potraživanja poverilaca. Obrazloženje za bankrot zbog „trajne nemogućnosti” da se isplaćuju obaveze poveriocima, po postojećim dokazima, isfabrikovano je, smatra Dragojević. „Avala film” već deceniju iznajmljuje najveći filmski studio za snimanje revijalno-muzičke TV emisije, a nedeljni zakup takvog studija iznosi između tri i četiri hiljade evra. U trenutku bankrota račun „Avala filma” je bio u plusu za 88 miliona dinara! Čitav je niz nelogičnih, teško objašnjivih poteza koji s pravom izazivaju sumnju da je reč o ozbiljnoj korupciji, tvrdi Dragojević.

Zbog toga ovaj filmski reditelj pozova Agenciju za borbu protiv korupcije da ispita sve što je sporno, ali i Agenciju za sprečavanje pranja novca da utvrdi kako je moguće da kompanija „Film vej” sa osnivačkim kapitalom od 60.000 dinara, osnovana 30 dana pre prodaje „Avala filma”, poseduje sredstva u iznosu od osam miliona evra za kupovinu ove producentske kuće. „Ne samo zbog kulturne već i čitave javnosti Srbije, smatram da bi bilo dobro razrešiti ove dileme i odgovoriti na ova pitanja”, kaže Dragojević u poslaničkom pitanju.