Železnicama vrlo dobra ocena MMF-a

„Železnice Srbije” su od najvećeg gubitaša za kratko vreme dogurale do najvećeg reformatora. Od svih javnih preduzeća u restrukturiranju jedino su one ispunile dosadašnje obaveze iz memoranduma sa MMF i za učinjeno dobile najbolju ocenu.

Ovo javno preduzeće je uradilo ono što je od njega traženo – donelo je plan statusne promene i osnivačke akte četiri odvojena preduzeća, tako da će od 1. jula poslovati kao firma za železničku infrastrukturu, prevoz putnika, prevoz robe i holding.

„Reforma železnice je jedan od najuspešnijih procesa reformi javnih preduzeća u Srbiji”, rekao je Dejan Trifunović, državni sekretar u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture na rastanku sa misijom MMF. On je preneo da je u potpunosti realizovan plan ušteda za „Železnice Srbije”, čija je reforma, kako navodi, dobar primer za druga državna preduzeća.

Osim što će biti efikasnije, produktivnije i manje zavisne od državnih subvencija, koje trenutno iznose oko 13 milijardi dinara, srpske železnice bi trebalo da budu i daleko modernije. Neoprostivo je da na našim prugama vozovi saobraćaju 30 kilometara na sat.

Potpredsednica vlade i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović namerava da taj posao poveri Rusima, odnosno da sa njima nastavi saradnju. Posle nedavnog susreta sa direktorom „Ruskih železnica” Vladimirom Jakunjinom i obilaska radova u Pančevu, koji se finansiraju iz ruskog kredita, dala je naloge srpskim i ruskim železnicama da pripremaju nove železničke projekte koji će biti realizovani posle završetka aktuelnog ruskog kredita od 800 miliona dolara, posle 2017. godine. Imajući u vidu da su skoro četiri godine pripremani projekti za sadašnje investicije koje rade „Ruske železnice” jasno je da je pravi trenutak da se odrede projekti. Jer kao što je poznato Rusi traže gotove projekte da bi dali pare.

Projekti obuhvaćeni ruskim kreditom, trenutno se realizuju i brže od plana. Tako je najavljeno da će elektrifikacija pruge od Beograda do Pančeva biti završena pre roka 1. novembra 2016. godine i da će njome vozovi moći da idu brzinom od 120 kilometara na sat. Iz ovog kredita trenutno se finansiraju radovi i na tri severne deonice železničkog Koridora 10. Potpisan je i aneks ugovora u vrednosti 100 miliona dolara, kojim će „Železnicama Srbije” biti isporučeno 27 dizel motornih vozova, a isporuka počinje u ovoj godini. Dok se za deonice Stara Pazova – Novi Sad i Resnik–Valjevo rade projekti. Iz ovog kredita treba da bude modernizovana i barska pruga.

„Ovo je prvi put u poslednjih 20 godina da Srbija ulaže u modernizaciju železničke infrastrukture, što je neophodno kako bismo se vozili odgovarajućim brzinama, a ne kao sada 20, 30 kilometara na sat”rekla je ministarka Mihajlović posle obilaska radova u Pančevu.

Kada je reč o modernizaciji železnice treba spomenuti da se radi studija izvodljivosti za brzu prugu Beograd–Budimpešta za koju se još uvek ne zna kako će biti finansirana i da se novcem kuvajtskog kredita završava železnička stanica Prokop, koja bi od 2016. godine trebalo da bude glavna železnička stanica u Beogradu.