Molitva je svako dobro delo

„Krst nositi nama je suđeno”, kazuje veliki srpski pesnik, vladika Rade u „Gorskom vijencu”. Suđeno nam je nositi golgotski krst, ali da ga nosimo blagodarno i blagodatno, da bi tako to naše delo dobilo hristološki smisao, smisao večnog dobra. Krst nositi, veli Jovan Janjić, znači biti spreman za dobra dela. Pod krstom se moliti, sa verom u vaskrsenje. A molitva je svako dobro delo. Ili, kako kaže patrijarh srpski Pavle: „Mati svih dobrih dela”.

Tekstove nastale između 2000. i 2010. godine, koji su objavljivani, najvećim delom, u NIN-u, Jovan Janjić je sabrao i objavio u knjizi „Beleške ispod krsta”. Reč je o tekstovima za koje je autor smatrao da mogu da predoče duhovni ambijent u Srbiji i na kanonskom području Srpske pravoslavne crkve, u prvoj deceniji 21. veka, odnosno, na početku trećeg milenijuma, prilike u kojima je Crkva delovala, stanje tadašnje u Crkvi, odnos Crkve i države, kao i drugih, necrkvenih snaga prema Crkvi...

Tekstove je, objašnjava autor, napretenciozno nazvao beleškama, da bi, pored ostalog, napomenuo da su oni nastajali usput, kako su događaji i drugi povodi diktirali. Naznačava se da su ispod krsta, da bi se istaklo da je reč o temama koje se tiču hrišćanstva, ali i da je autor, dok je ove tekstove pisao, imao je u vidu da iznad sebe ima – krst. Ali i da je sav svet krstonosan. Ispod krsta. Da svako od nas krst svoj nosi, ma kojim se poslom bavio.

Autor tekstova trudio se da piše objektivno, na temelju činjenica do kojih je došao. A „ton” su, često, diktirale prilike u kojima su oni nastajali, s obzirom da su pisani za „državne” novine, u kojima, u tom vremenu, posle poluvekovnog „otklanjanja od Boga”, još nije bilo sluha za veru.

Novinski tekstovi, naglašava Milenko Pešić, u pogovoru, imaju sve kraći životni vek i prolaznost nikada nije bila prisutnija u novinarskom poslu. Dvadesetčetvoročasovna informativna kanonada iz svih medijskih oružja nemilosrdno zatrpava korisnike vesti. Izgubljeni, pa i zbunjeni naslovima koji sve više prozivaju, prete, sugerišu, podilaze, a sve manje daju odgovore, dovela je današnje čitaoce u stanje koje je filozof Karl Jaspers opisao kao „spoznajnu zamračenost”. Mnogi kupci novina najčešće se već uveče ne sećaju šta su tog jutra pročitali.

Članci reportaže, analize i intervjui kolege Jovana Janjića o crkveno-hrišćanskim temama koje je objavljivao u NIN-u, na sreću čitalaca, nisu imali takvu neveselu instant sudbinu. Svako ko ih je čitao, obogaćivao se saznajno i duhovno. Pasionirani čitaoci Janjićeve tekstove su isecali iz NIN-a, i čuvali, drugi umnožavali i delili fotokopije prijateljima, a treći nedeljama i mesecima posle objavljivanja – prepričavali ono što su u njima saznali.