Jedna zemlja – šest gospodara

Ratovi  „brišu” Siriju: Jedna bliskoistočna država  lagano nestaje sa geografske karte sveta. Pod četvorogodišnjim teretom ratovanja Sirija je poklekla i teško je očekivati da će „oživeti”.

Situacija je danas gotovo apsurdna: jedna zemlja ima šest gospodara.  A gospodari su: Asadov režim u Damasku, pobunjenici koje podržavaju  SAD, Islamska država, Kurdi, Hezbolah i Izrael.

Posle osvajanja Palmire Islamska država kontroliše polovinu sirijske teritorije. I tu se svakako neće zaustaviti. Sledeći cilj brutalne islamske milicije je grad Homs, oko 150 kilometara udaljen od Palmire. Ukoliko džihadisti krenu na Homs  i osvoje ovaj strateški grad Asadov režim biće klinički mrtav. Jer Homs je saobraćajno „srce” Sirije, tu se ukrštaju svi najvažniji putevi: sa sever na jug i sa istoka na zapad. A na potezu od Palmire do Homsa najvažnija su nalazišta nafte.

Ofanzivu džihadista u Siriji, čini se, možda bi mogli da zaustave pobunjenici. Oni se, međutim, drže po strani, čekaju da se dve strane što više vojno istroše i postanu lakši protivnici. Sasvim je izvesno da takva situacija neće dugo potrajati – njihov sudar sa Islamskom državom je neizbežan.

Preostala tri gospodara u Siriji trenutno malo ratuju. Kurdi na severu zemlje vidaju rane posle višemesečnog obračuna sa Islamskom državom oko grada Kobanea – na granici sa Turskom. I čekaju nove napade džihadista.

Pored Kurda delove Sirije kontrolišu još dve snage: Hezbolah i Izrael. Hezbolah drži nekoliko manjih teritorija na zapadu Sirije dok je Izrael gospodar strateški veoma važne Golanske visoravni. Izraelci su ovu  teritoriju osvojili u ratu 1967.  i nikada nisu bili spremni da pregovaraju o uslovima da Golan vrate Siriji.

Kineski „sudar” sa Amerikancima: Zvanični Peking proglasio je pobedu u incidentu sa američkim izviđačkim avionom iznad Južnog kineskog mora.

„Ovo je kineska mornarica... Ovo je kineska mornarica... Odlazite!” Ovako je, osam puta, glasilo naređenje upućeno američkom izviđačkom  avionu da napusti prostor iznad grebena Fajri kros u Južnom kineskom moru.

Američkii avion je na kraju ispoštovao kinesko naređenje a u Pekingu su, kasnije, proglasili pobedu.

Ovo, međutim, ne znači da je Peking trajno pobedio u Južnom kineskom moru. Jer, pored Kine, na ovaj prostor za koji se pretpostavlja da je bogat naftom i gasom, pravo polažu i Vijetnam, Filipini, Malezija i Brunej. A i Amerikanci bi želeli da se i tamo pitaju, pa će incidenti biti sve češći i opasniji.

Posebno zbog činjenice da Kinezi već izvode velike radove na prostoru oko koralnih grebena u arhipelagu Spratli. Nemački „Špigel” piše da Kinezi nameravaju da tu, u naredne dve godine,  stvore novi prostor od oko 800 hektara za podizanje vojne pomorske i vazdušne baze. I time „cementiraju” svoje prisustvo u Južnom kineskom moru.

Da Amerikancima neće biti lako sa Kinom i u drugim područjim pokazuju još neke vesti. Kineski ratna avijacija je, prema izveštaju državne televizije, počela da izvodi vežbe u zapadnom Pacifiku koji je dosad smatran za neprikosnovenu američku zonu. Kineski avioni su proleteli između japanskih ostrva Mijako i Okinava, obavili zadatke i istog dana vratili se u Kinu.

Nešto pre toga, u martu, Kinezi su objavili da su njihovi vojni avioni prvi put proleteli između Tajvana i Filipina kako bi u tom regionu Pacifičkog okeana izveli vežbe.

Pre nekoliko dana potvrđena je vest da Džibuti, strateški veoma važna zemlja na vodenom putu iz među Crvenog mora (Sueckog kanala) i Indijskog okeana, pregovara sa Pekingom. Tema ovih razgovora je uspostavljanje stalne kineske pomorske baze ovoj državici na rogu Afrike.

Tim povodom neki zapadni mediji podsećaju da je 2013. godine u Pekingu obelodanjen desetogodišnji  plan o uspostavljanju mreže kineskih baza po svetu. Kao potencijalna mesta navedeni su u Indijskom okeanu: Džibuti, Oman, Kenija, Mozambik, Madagaskar ; u Atlanskom okeanu: Nigerija, Namibija, Angola, i u Pacifičkom okeanu: Čile, Peru, Argentina, Nikaragva.

Prezadužena Ukrajina: Vlasti u Kijevu pripramaju se za najgori scenario – da zemlja bankrotira. Ukrajinski  parlament  upravo je usvojio zakon koji dozvoljava vladi da proglasi, ukoliko je to potrebno,  moratorijum na vraćanje spoljnih dugova.

Prema nekim procenama Ukrajina je dužna oko 50 milijardi dolara i preživljava samo zahvaljujući novim kreditima – poslednji od MMF-a iznosio je 17 milijardi dolara a sa EU upravo potpisana pozajmica od 1,8 milijardi evra. Stručnjaci, međutim, procenjuju da je su ove sume nedovoljne jer Ukrajina samo ove godine treba da vrati poveriocima 11 mlijardi dolara. Neke procene govore da će zemlji trebati možda i 100 milijardi dolara da se izuvuče iz krize. U društvu velikih dužnika Grčka će, očigledno, dobiti ozbiljno društvo sa istoka Evrope.