Društvo za vanredne situacije

Paraćin – Srpsko društvo za vanredne situacije, osnovano pre četiri godine u Paraćinu, ima petnaestak aktivnih članova razne obrazovne i starosne strukture, koji su pomagali prilikom prošlogodišnjih majskih poplava i tokom zime čistili smetove ispred javnih ustanova. Ovo jedinstveno udruženje u Srbiji realizovalo je pedesetak projekata koji se odnose na ekologiju i zaštitu životne sredine, kao i edukaciju učenika o najbržem načinu evakuacije škole u slučaju požara.

Jedan od projekata „Spaljivanje biljnih ostataka – korist ili krivično delo”, realizovan je pre dve godine uz finansijsku podršku cementare „Holcim Srbija”. Partner je bilo Agronomsko društvo Srbije, čiji su profesori i asistenti održali predavanja u četiri sela.

– Pričali smo o štetnosti visoke temperature na zemljište i Zakonu o zaštiti od požara, koji zabranjuje spaljivanje biljnih ostataka. Anketa koja je prethodila projektu pokazala je da oni nisu znali da spaljivanje izaziva požare širih razmera, da se uništava plodno tle, kao i biljke i životinje koje doprinose ekološkoj ravnoteži. Nisu bili upoznati ni sa zakonskom regulativom. Postigli smo da se broj intervencija vatrogasaca sa 235 godinu dana kasnije smanji na 182 – navodi za „Politiku” dr Ivan Božinović, specijalista urgentne medicine Službe hitne pomoći Doma zdravlja u Paraćinu, osnivač i predsednik Upravnog odbora Srpskog društva za vanredne situacije.

Uz pomoć cementare prošle godine realizovan je i projekat „Bezbednija poljoprivredna proizvodnja danas – zdravije stanovništvo sutra”. Partneri su takođe bili Agronomsko društvo Srbije i Javno komunalno preduzeće koje je obezbedilo besplatne tezge na pijaci. Cilj projekta bio je doprinos kvalitetu zdravlja potrošača koji pazare na paraćinskoj pijaci i smanjenje zagađenja zemlje na kojoj se ti proizvodi uzgajaju.

– Asistenti su pričali o štetnosti pesticida. U „knjigu polja” su upisivali šta, kada i čime je prskano, a izabrali su i tri poljoprivrednika s kontrolisanom proizvodnjom povrća. Njihove proizvode odneli smo u Zavod za javno zdravlje u Ćupriji, gde su dobili sertifikate. Imali smo velike probleme na pijaci, jer su se ostali proizvođači pobunili pošto kupci nisu želeli da kupuju kod njih. Iako smo pioniri u tom projektu, postigli smo da na paraćinskoj pijaci uskoro neće moći da se prodaje bez sertifikata o poreklu proizvoda – dodaje Božinović.

Udruženje je bilo partner Agronomskom društvu i na projektu „Zelena škola – najbolja škola”, u okviru kojeg je u Osnovnoj školi „Miroslav Mika Antić” u Belim Vodama napravljena učionica u prirodi. Kroz projekat „Mladi čuvari zelene planete” oštampan je udžbenik o životnoj sredini, jer je analiza pokazala da učenici o ovoj temi imaju niži prag znanja. Ciljnu grupu činilo je četiri hiljade đaka prvih i drugih razreda 14 osnovnih škola u Beogradu.

Dukat za život

Srpsko društvo za vanredne situacije je uz pomoć Nacionalne službe za zapošljavanje prošle godine realizovalo projekat „Eko-svest za zdraviju budućnost”. Upošljena su četiri invalida koja su šest meseci obilazila 33 paraćinska sela, evidentirala divlje deponije i savetovala meštane da sakupljaju plastiku.

– Sakupili smo oko 12 tona plastične ambalaže. Od novca dobijenog prodajom, kupili smo za paraćinsku Službu hitne pomoći aparate za pritisak, tračice za glikemiju, peane, pincete i drugu medicinsku opremu, a cilj nam je da kupimo savremeni EKG i skener. Želimo da kažemo da je svaka flaša zlatni dukat koji može da spase nečiji život. Za plastičnom flašom niko se ne bi sagnuo, ali zbog dukata bi svi – ističe dr Božinović.