Domanović, po drugi put među Srbima

Na današnji dan (4/16. februar 1873), rođen je Radoje Domanović, naš veliki satiričar, autor antologijskih priča „Vođa”, „Stradija”, „Mrtvo more”, „Kraljević Marko po drugi put među Srbima”, „Razmišljanje jednog običnog srpskog vola” i mnogih drugih. A ove godine, 17. avgusta, navršava se sto godina od smrti Radoja Domanovića, što je, svakako, veliki datum u našoj književnosti.

S Radoslavom Tilgerom, direktorom Fonda „Radoje Domanović”, razgovarali smo o pripremama za ovaj veliki jubilej.

Nadaju se, kaže Tilger, da će uspeti da organizuju „Satira fest”, svečanu akademiju i okrugli sto o delu Radoja Domanovića. Sve ostalo je neizvesno.

Miloš, otac Radoja Domanovića (1873–1908) bio je učitelj u selu Ovsište, gde se pisac rodio. U školi je, u učiteljskom stanu, i živeo.

Škola u kojoj je radio i stanovao otac Radoja Domanovića danas je u očajnom stanju. Krov se obrušio, učiteljski stan je zaključan i ne zna se šta u njemu ima. Nešto knjiga i stvari je spaseno i odneto u gradsku biblioteku u Topoli, kao i piščeva bista koja je bila u školi.

Fond „Radoje Domanović” je još pre tri godine predložio opštini Topola obnavljanje škole u Ovsištu. Tilger tvrdi da se novac može obezbediti: „Dunav osiguranje” i mnoge druge firme spremne su da pomognu. Zavod za zaštitu spomenika u Kragujevcu spreman je da uradi projekat za obnovu škole, jer je reč o kulturnom spomeniku, koji je izgrađen u drugoj polovini 19. veka. Iako je nekih razgovora bilo sa predstavnicima opštine Topola, do danas ništa nije učinjeno.

U međuvremenu je sagrađena nova škola koja nosi ime Radoja Domanovića, a na staru zgradu su svi zaboravili.

Fond „Radoje Domanović” je predložio da se škola obnovi, da se izgrade četiri bungalova i letnja pozornica i da se u Ovsištu održavaju književne večeri, kamerni koncerti, dramske predstave, likovne kolonije...

Ove godine, kada se navršava sto godina od smrti velikog pisca, valjalo bi objaviti i njegova sabrana dela. Tilger kaže da u Ministarstvu kulture imaju razumevanja za njihove akcije i da ih pomažu. Podsećamo da su sabrana dela Radoja Domanovića objavljena 1928, pa 1964. godine i da ih po knjižarama odavno nema.

Ali, Domanovića bi trebalo objaviti i na francuskom. Kristin Šalub je odbranila doktorsku disertaciju o delu Radoja Domanovića. Prevela je na francuski sve njegove pripovetke, ali para za izdavanje knjige nema.

A Domanovićev jezik je univerzalan i dobro bi ga razumeli i u Francuskoj, i u Nemačkoj, i u Americi. Svi imaju svoje „vođe”.

U Fondu „Radoje Domanović” razmišljaju i o pokretanju satiričnog časopisa, koji bi izlazio tromesečno, kao i o ediciji u kojoj bi objavljivali knjige mladih satiričara.

Nadaju se i da će pismo iz Topole, koje čekaju tri godine, konačno stići i da će se krenuti u obnovu stare škole u Ovsištu, koja će postati još jedna značajna tačka na kulturnoj mapi Srbije.