Bez otvaranja nema reforme dosijea

Otvaranje tajnih dosijea, „knjige smrti i zločina”, predstavlja za Srbiju prvorazredno političko, moralno, bezbednosno, ali, takođe, i regionalno i evropsko pitanje. Srbija je jedina evropska zemlja koja nije zakonski uredila ovu izuzetno važnu oblast.

Ukoliko se arhive bezbednosnih službi ne učine dostupnim javnosti, najavljena reforma političkog sistema u Srbiji biće tek puko zamagljivanje suštine potrebnih korenitih i suštinskih promena u našoj zemlji.

Srpski pokret obnove je prvi put 2004. godine Narodnoj skupštini Republike Srbije podneo Predlog zakona o otvaranju dosijea. Iako je u međuvremenu više puta obnavljana pomenuta inicijativa, zakonski predlog se, zbog odbijanja drugih poslaničkih grupa, nijednom nije našao na dnevnom redu parlamenta.

A mnogi razlozi nalažu da Srbija dobije propise koji će, zarad budućnosti, omogućiti suočavanje sa prošlošću. Potrebno je, zbog toga, što pre doneti zakon o otvaranju tajnih dosijea svih tajnih službi, i policijskih i vojnih, i to počev od 1944. godine. To je jedan od uslova da Srbija nastavi svoj put ka Briselu. Neophodnost usvajanja tog zakona istaknuta je i u poslednjem izveštaju o napretku Srbije ka EU izvestioca Evropskog parlamenta Dejvida Mekalistera. U okviru poglavlja 23, Evropska unija zahteva od Srbije da reguliše ovu materiju, kako bi svaki građanin imao pravo uvida u sopstveni dosije. Žalosno je što Evropa od nas traži ono što bismo sami od sebe morali da tražimo i zbog samih sebe da učinimo.

Bez otvaranja dosijea nema ni reforme sistema pravosuđa, što je preduslov za efikasniji rad pravosudnih organa, jačanje njihove samostalnosti i nezavisnosti, obezbeđivanje pravde za sve građane i vraćanje poverenja u pravosudni sistem.

Trebalo bi arhive otvoriti onako kako je to urađeno sa Štazijevim dokumentima u bivšem DDR-u – savesno, bez velikih lomova i afera, da jedini cilj budu, ne političke ucene, već vraćanje dostojanstva ljudima. Ako ne budu demistifikovani dosijei, različite strukture i dalje će moći da trguju podacima, ucenjuju političare, tajkune i medije. Dosijei moraju biti u potpunosti otvoreni, sa imenima, kako bi bio poznat identitet svih nalogodavaca, organizatora i doušnika koji su doveli do teških posledica po život ljudi.

Sistem službi bezbednosti u Srbiji ostao je nepromenjen decenijama, jer služba bezbednosti, ta „stoglava hidra”, ima svoje ljude u pravosuđu, vladi, medijima, raznim organizacijama, ali i u podzemlju. Reformu bezbednosnih struktura nužno je sprovesti tako da se svi zaposleni, kao u Češkoj, Slovačkoj ili Istočnoj Nemačkoj, nađu na proveri, pa da oni koji su učestvovali u zločinačkim aktivnostima ne mogu da se vrate u službu, a oni koji su počinili konkretni zločin da budu krivično gonjeni. Poljska je, odmah po padu komunizma, kao svoju prvu pragmatičnu lustracionu akciju, sprovela reformu službe bezbednosti, iz koje je izbačeno osamdeset posto službenika. Sobranje Bugarske je, na osnovu tamošnjeg zakona o dosijeima, formiralo nezavisnu dvanaestočlanu komisiju za proučavanje arhiva, koja je utvrdila da je u desetogodišnjem periodu (1991–2001) u vladi bilo 121 lice, a u Sobranju 179 za koje je utvrđeno da su u komunističkom periodu bili saradnici službe državne bezbednosti. Ista komisija je obelodanila 2012. godine da su od tadašnjih 15 mitropolita i episkopa Bugarske pravoslavne crkve čak 11 bili saradnici zloglasne državne bezbednosti. U strahu od obelodanjivanja sličnih otkrića u Srbiji, tajne službe i njihovi ljudi na strateškim pozicijama u sistemu državne vlasti već 11 godina sprečavaju usvajanje zakona o otvaranju dosijea.

Državna komisija za istrage o zločinima komunističkog režima na tlu Srbije, predvođena dr Srđanom Cvetkovićem, objavila je podatke o pedeset i pet hiljada ljudi koji su ubijeni u komunističkim pogromima posle septembra 1944. godine. Komisija je otkrila masovne grobnice koje odgovaraju grobnicama iz „pet Srebrenica”. Nažalost, anestezirani građani Srbije na takav podatak su reagovali nereagovanjem. Grobnice iz Srebrenice i Vukovara samo su nastavak grobnica iz 1944. i 1945. godine. A počinioci nekažnjenih zločina uvek su spremni da ih ponove.

Dosijei moraju da budu otvoreni što pre, i kada se to dogodi moraju da budu dostupni ne samo građanima na koje se odnose i njihovim naslednicima, nego i za naučna i stručna istraživanja, za obrazovne svrhe i informisanje javnosti, a s najvažnijim ciljem – da se zločini tajnih komunističkih službi više nikada i nigde ne ponove.

Autor je potpredsednik Srpskog pokreta obnove i poslanik u Skupštini Srbije