Svetska banka namiguje Kosmetu

Evropska unija i Svetska banka planiraju da održe međunarodnu donatorsku konferenciju za Kosovo, saopštila je juče Evropska komisija. Saopštenje je usledilo, kako prenosi Rojters, samo dva dana uoči datuma kada se očekuje da ova teritorija proglasi nezavisnost od Srbije.

„Mogu da potvrdim da Evropska komisija zajedno sa Svetskom bankom priprema donatorsku konferenciju, verovatno za jun”, izjavila je portparol Komisije Kristina Nađ.

Razlog za donacije je to što su Kosovu, koje neće biti primljeno u Ujedinjene nacije zbog protivljenja Rusije i Srbije nezavisnosti, potrebna znatna sredstva za razvoj, a tu su i problemi poput nezaposlenosti, što sve ovu „državu” čini nestabilnom.

Najava o donatorskoj konferenciji za Kosovo, za poznavaoce prilika nije nikakva novost. Naime, Svetska banka to najavljuje već duže od godinu i po dana, a ovo je čak treće pomeranje datuma tog događaja.

U samoj najavi EU i Svetske banke o donatorskoj konferenciji nema, međutim, razloga da se traži potvrda o njihovom priznavanju nezavisnosti Kosova. Jer, donatorske konferencije se ne održavaju nužno za države, već je tu u pitanju nečija volja da za nekoga da pare. Takvih donatorskih konferencija bilo je i ranije, za Palestinu na primer, iako nije priznata kao država.

U našim prilikama, naravno, i sama najava donatorske konferencije za Kosovo nameće bezbroj pitanja poput onih da li Kosovo, koje neće biti član Ujedinjenih Nacija zbog našeg i ruskog protivljenja, može postati član međunarodnih finansijskih institucija kao što su Svetska banka i MMF.

Statut Svetske banke je u tom pogledu sasvim jasan jer propisuje da njihov član može postati samo ona zemlja koja je član MMF-a. Statut MMF-a postavlja, međutim, nešto „okruglije” uslove. Na sajtu ove međunarodne finansijske institucije može se pročitati da oni imaju dve vrste članica. To su takozvane originalne članice, države čije su vlade prihvatile članstvo pre 31. decembra 1945. godine, a to su 31 država osnivači MMF-a.

Članstvo je, kako je dalje navedeno, otvoreno za druge zemlje pod uslovima koje propisuje Bord guvernera MMF-a, a koji moraju biti u skladu sa principima i uslovima pod kojima su pristupile postojeće članice.

Profesor ekonomije na beogradskom Pravnom fakultetu Boris Begović kaže da pravila o učlanjenju u MMF nedvosmisleno pokazuju da su članice ove finansijske institucije zemlje ili kako mi još prevodimo – države.

– Ono što kod MMF-a ne piše, ali proizilazi, to je da njihove članice istovremeno moraju biti i članice UN. U istoriji MMF-a bilo je dva slučaja da njihovi članovi nisu istovremeno bili i članovi UN, a to su Švajcarska i Zapadna Nemačka. Prva dugo nije bila član UN s obrazloženjem da bi narušila svoju neutralnost, a upravo zbog te neutralnosti na njenoj teritoriji bila su locirana tela UN, a Zapadna Nemačka zbog podele Nemačke i hladnoratovskih prilika. To su specifični slučajevi, ali nesporno je da se tu radilo o državama – objašnjava Begović.

S obzirom na svu ovu argumentaciju, a imajući u vidu da bord direktora MMF-a većinom čine Amerikanci, profesor Begović kaže da oni, naravno ako to žele, mogu da prime Kosovo za člana ove finansijske institucije. „Bez obzira na to koliko Amerikanci već narušavaju međunarodno pravo, moj utisak je da se ipak trude da to čine što manje”, kaže Begović.