Светска банка намигује Космету

Европска унија и Светска банка планирају да одрже међународну донаторску конференцију за Косово, саопштила је јуче Европска комисија. Саопштење је уследило, како преноси Ројтерс, само два дана уочи датума када се очекује да ова територија прогласи независност од Србије.

„Могу да потврдим да Европска комисија заједно са Светском банком припрема донаторску конференцију, вероватно за јун”, изјавила је портпарол Комисије Кристина Нађ.

Разлог за донације је то што су Косову, које неће бити примљено у Уједињене нације због противљења Русије и Србије независности, потребна знатна средства за развој, а ту су и проблеми попут незапослености, што све ову „државу” чини нестабилном.

Најава о донаторској конференцији за Косово, за познаваоце прилика није никаква новост. Наиме, Светска банка то најављује већ дуже од годину и по дана, а ово је чак треће померање датума тог догађаја.

У самој најави ЕУ и Светске банке о донаторској конференцији нема, међутим, разлога да се тражи потврда о њиховом признавању независности Косова. Јер, донаторске конференције се не одржавају нужно за државе, већ је ту у питању нечија воља да за некога да паре. Таквих донаторских конференција било је и раније, за Палестину на пример, иако није призната као држава.

У нашим приликама, наравно, и сама најава донаторске конференције за Косово намеће безброј питања попут оних да ли Косово, које неће бити члан Уједињених Нација због нашег и руског противљења, може постати члан међународних финансијских институција као што су Светска банка и ММФ.

Статут Светске банке је у том погледу сасвим јасан јер прописује да њихов члан може постати само она земља која је члан ММФ-а. Статут ММФ-а поставља, међутим, нешто „округлије” услове. На сајту ове међународне финансијске институције може се прочитати да они имају две врсте чланица. То су такозване оригиналне чланице, државе чије су владе прихватиле чланство пре 31. децембра 1945. године, а то су 31 држава оснивачи ММФ-а.

Чланство је, како је даље наведено, отворено за друге земље под условима које прописује Борд гувернера ММФ-а, а који морају бити у складу са принципима и условима под којима су приступиле постојеће чланице.

Професор економије на београдском Правном факултету Борис Беговић каже да правила о учлањењу у ММФ недвосмислено показују да су чланице ове финансијске институције земље или како ми још преводимо – државе.

– Оно што код ММФ-а не пише, али произилази, то је да њихове чланице истовремено морају бити и чланице УН. У историји ММФ-а било је два случаја да њихови чланови нису истовремено били и чланови УН, а то су Швајцарска и Западна Немачка. Прва дуго није била члан УН с образложењем да би нарушила своју неутралност, а управо због те неутралности на њеној територији била су лоцирана тела УН, а Западна Немачка због поделе Немачке и хладноратовских прилика. То су специфични случајеви, али неспорно је да се ту радило о државама – објашњава Беговић.

С обзиром на сву ову аргументацију, а имајући у виду да борд директора ММФ-а већином чине Американци, професор Беговић каже да они, наравно ако то желе, могу да приме Косово за члана ове финансијске институције. „Без обзира на то колико Американци већ нарушавају међународно право, мој утисак је да се ипак труде да то чине што мање”, каже Беговић.