TRUBE, KAJSIJE I EVROPA

Iz najveće dubine nacionalno nadahnute duše Srpsko nacionalno veće (SNV) severnog dela Kosova i Metohije osporilo je kao nemoguće rezultate istraživanja koje je za potrebe Kancelarije Vlade Srbije za pridruživanje Evropskoj uniji uradila agencija za ispitivanje javnog mnjenja "Strateški marketing".
Kako piše u jučerašnjem broju "Politike", SNV tvrdi da je reč o čistom falsifikatu i da je nategnut rezultat po kome bi 71 odsto građana Srbije optiralo za pristupanje zemlje Evropskoj uniji, čak i kad bi EU priznala nezavisnost Kosova.

Prozvani, Tanja Miščević, direktorka kancelarije, i Srđan Bogosavljević, direktor pomenute agencije, tvrde da je uzorak ispitivanih validan, odnosno reprezentativan i kritičarima nude da ih upoznaju s rezultatima i metodologijom, što ove, mislim, nije impresioniralo.

Opšte je mesto da se ne prihvataju činjenice koje se kose s ljudskim uverenjem. I mene je iznenadio ovako visok postotak evroentuzijazma, pogotovo što se, u ovovekovnoj bici za Kosovo, ponovo igra na kartu nacionalne kontrakcije, grčenja u svoj gunj, u se i u svoje kljuse, plus Ruse, a u čemu se gotovo unisonom retorikom takmiče političari, društvena elita, uključujući i crkvu, dok mediji asistiraju u onome što se ovde zove pravednom borbom za srpsku stvar, te su usamljeni oni glasovi u javnom govoru koji bi osporavali ili, barem, relativizovali tu aktuelnu politiku.

Retko biva da stavovi javnog mnenja ne odslikavaju dominantne tonove javnog govora, ali, gle čuda, to se, kad je reč o Evropi, uporno događa što potvrđuju ispitivanja u dužim serijama različitih agencija, a kao apsurd se citira i podatak da je i tokom bombardovanja Srbije stanovništvo većinski bilo opredeljeno ka evropskim integracijama.

Ne bih da se ovaj tekst shvati kao pohvala narodnoj pameti, onoj vrsti uobraženosti ispoljenoj u vicevima gde Srbin uvek nadmudri Francuza i Amerikanca, ali toliko odolevanje svim patetičnim razlozima da budemo veći Srbi nego ikad, svedoči o jednoj vrsti racionalnosti, pod uslovom da sva ta istraživanja nisu, zbilja, falsifikat narodne volje.

Tako su i meštani u crno zavijenog Jabukovca protestovali povodom propovedi vladike Justina na sahrani devet žrtava mahnitog ubice zbog toga što je vladika rekao da je to posledica okolnosti što naši u dijaspori prihvataju "tuđe bogove i kulturu". Meštani sela iz onog kraja Srbije gde se gastarbajtovanje, kao neka vrsta zanata, već prenelo s dedova na unuke, lako su prepoznali odakle vetar duva i teško da će za nesreću razlog pronaći u manjku pravoslavlja u njihovim srcima, te nedostupnost moralnih poduka Nikolaja Velimirovića, koje je teško nabaviti u minhenskim bibliotekama.

Da mi oprosti vladika, seljaci su videli da "lupa kao Maksim po diviziji" pa nije nemoguće i da se na širem planu, o kome svedoči istraživanje javnog mnenja, jasno razgraničava šta je to propoved, u smislu propagande, pa bila ona državna ili crkvena, a šta se u stvarnosti događa, uključujući tu i potrebu ljudi da budu deo evropske porodice, plus svest da bez Evrope nema ni rešavanja kosovskog pitanja, ovako, onako ili nekako – treće.

Nešto slično videćemo ovih dana i u Guči gde je, naprasno, u skladu s ovim trenutkom, zabranjeno da se trubi "Šote, more Šote..." s objašnjenjem da je ta pesma svadbeni dar albanskog iredentiste toj Šoti, kao i da se "izvodi trbušni ples". Ono prvo će da prođe, ali ovo drugo nikako.

Šta će da igraju oni koji se popnu na stolove? Neće valjda da tancuju "moravac" na ploči "metar sa metar". Hoću reći da se navike, očekivanja i ponašanje ljudi, sasvim prirodno, razlikuju od propovedi o očekivanom ponašanju i naredbi o ponašanju – pa radilo se o tancanju na stolu ili evropskim integracijama.

Sretni narodi bili su suočavani s manje izazova. Austrijanci su, na primer, prilikom ulaska u EU, insistirali da i dalje govore marile a ne aprikose, što su dva nemačka izraza za kajsiju.

Mi optiramo između dva stanja kosovske državnosti, ali sama težina izbora još ne znači da je "Strateški marketing" falsifikovao rezultate. Uverenost SNV da je to baš tako jednaka je čvrstoj vladikinoj veri da je neko ubio devetoro ljudi zato što je prihvatio "tuđeg boga" i verovanju da se u Guči neće tresti stomakom i stražnjicom. 

Glavni urednik nedeljnika "Vreme"