Srušeni "okeani"

Ulični kontejner u koji su radnici ubacivali knjige neke kućne biblioteke namenjene otpadu otkrio je ovog leta jednu pohabanu kožnu torbu. U njoj su nađena i lična dokumenta o nacionalizaciji radnje malog beogradskog trgovca Siča, uredno sređivana godinama. Tu je i vest iz 1992. da se u Knez-Mihailovoj broj 30 u Beogradu ruši zgrada iz 19. veka sa nekoliko radnjica, uz ostale i papirnica-knjižara glamuroznog naziva "Okean".
Bivši vlasnik "Okeana" Antonije Sič odavno je otišao sa ovoga sveta. Kada mu je radnjica oduzeta 1948. godine, mesec dana kasnije, njega sa porodicom izbacuju iz malog zakupljenog stana u ulici Majke Jevrosime 43, a u stan se useljava "zaslužni" obalski radnik, drug Rajko Rastovac. Sič je useljen u jednu od dve sobe stana Radivoja Radulovića, predratnog aktiviste Demokratske stranke.

Nova vlast je ukidala kapitalizam, stvarala besklasno društvo i rušila "klasnog neprijatelja".

Kakav je Sič bio klasni neprijatelj svedoči pismo kojim se gospodin Sič obraća 1933. svojim budućim mušterijama: "Čast mi je izvestiti Vas da sam na ovdašnjoj pijaci otvorio trgovinu pisaćih potreba u istoj zgradi i istom lokalu firme Živković i komp. ’Okean’, osnovane u Beogradu 1900. godine kod koje sam proveo kao saradnik punih 17 godina...".

U rubrici "službena beleška" u "Matičnom listu vlasnika radnji" iz 1945. godine Sič daje podatke o sebi: "Od svoje četrnaeste godine, od novembra 1916. do novembra 1918. bio sam šegrt, a do 1933. pomoćnik i poslovođa sve u ’Okeanu’. Završio sam nižu i višu Trgovačku školu Beogradske trgovačke omladine. Kao dete razboleo sam se od dečije paralize... Od svih organizacija bio sam jedino član upravnog odbora BTO".

U kupoprodajnom ugovoru zaključenom i overenom maja 1933. u Sreskom sudu za grad Beograd, u članu 2 piše da je kupac Sič od vlasnice radnje Ruže Živković kupio "Okean" na menice koje će se isplaćivati u mesečnim ratama.

Godina 1948. bila je fatalna po Siča. Rešenjem Izvršnog odbora Narodnog odbora prvog rejona od 13. maja preuzeta je od strane istog odbora trgovinska radnja "Okean", vlasništvo Antonija Siča. Komisija, određena za procenu, navela je vrednost robe od 160.000 dinara. Međutim, komisija utvrđuje valorizacionu razliku pa se tako trgovcu Siču nalaže da državi isplati dug od 450.000 dinara što "treba naplatiti od njegove zaostale imovine...".

Kasnijom Sičovom sudbinom posle nacionalizacije rukovodi nova vlast, pa mu tako rejonski komitet 1949. izdaje sledeću karakteristiku: "... Drug se pokazao kao vredan i dobar radnik..." na raščišćavanju ruševina, zaostalih posle rata. Tako je drug Sič mogao da potraži posao magacionera.

Prema pronađenim dokumentima, bilo je tako.

Ako su davili "sitne ribe" na ovakav način, šta li se tek u političkom, emotivnom i materijalnom smislu reči dešavalo krupnim kapitalistima koji su preživeli rat sačuvavši patriotski obraz!?                                 

Sič je samo "jedna suza" u otimačini sprovedenoj u organizaciji države po ugledu na Sovjetski Savez. Ta pljačka je potresala korene tadašnje komunističke Jugoslavije, a posledice se osećaju i danas, kada ova država kroz privatizaciju pokušava da reši osnovne ekonomske probleme zemlje.

Budući zakon o denacionalizaciji ne može sve da vrati, a možda nema ni kome. Ali, kako vratiti čast i obraz, ispraviti sva poniženja kojima su bili izloženi ljudi kojima su oduzimanjem malih imanja zaista srušeni "okeani".

Onaj kontejner sa početka priče, prepun knjiga, radnici su izbacili na adresu sabirališta starog papira. U tom tovaru našla se i ona torba. Iz nje je ispala i fotografija sa venčanja iz 1940. godine. Vide se lepo odeveni ljudi oko mlade i mladoženje, u vedrom raspoloženju, a na poleđini slike piše: "Kum Milovan Gođevac gvožđar, Toza Jovanović trgovac pozamanterijom, Mile Josin ’greda’ trgovac i drugi, sve za uspomenu mladencima Bati i Jovanki Sič".

"Uveren da ćete i Vi sa prijateljskim interesovanjem pratiti moj rad", završava Sič poslovno pismo iz 1933. godine, "molim Vas da mi poklonite puno poverenja i ostajem sa odličnim poštovanjem, Vaš...".

Novinar Radio Beograda