Ako prođe, prođe

Letnja priča ili kršenje ljudskih i manjinskih prava? Šta je stotinak Roma zaista navelo da ovih dana ilegalno beže iz Srbije za Rumuniju tražeći tamo, ni manje ni više, politički azil? Represija i opresija zemlje koja među retkim u Evropi ima Rome u parlamentu? Ili sasvim praktični razlozi dobijanja viza koje bi im otvorile "široko šengensko polje"?Istraga će utvrditi okolnosti i prave motive, ali bih se prihvatio rizika i priklonio ovoj drugoj opciji. Ovo nije nikakva ozbiljna priča.
Srbija nije u stanju da ispuni mnoge želje svojih žitelja, pa ni Roma. Ali, za razliku od Češke, Slovačke ili Slovenije, Srbija nije davala povod da se piše o ozbiljnim povredama romskih manjinskih prava, o diskriminaciji ili progonima. Trudi se da, uz međunarodnu pomoć, što uspešnije ostvari projekat "Dekada Roma" koji je počeo 2005. godine.

Nekada se, u vremenima hladnog rata i gvozdene zavese, iz Rumunije za Jugoslaviju preko Dunava bežalo improvizovanim torpedima od plinskih boca. S našim tadašnjim pasošem bio je otvoren gotovo čitav svet. Rumunski pasoš su dobijali sasvim retki, pouzdani i provereni.

Vremena su se drastično promenila. Srbija nikako ne uspeva da se domogne bele šengenske liste koja bi njenim građanima omogućila slobodno kretanje po Evropskoj uniji. Rumunija je sedam meseci punopravni član Evropske unije.

Rumunske gatare su masovno počele da uče engleski. Ovdašnje proročice sudbine takvu šansu nemaju. Džaba karte, pasulj, kada ne mogu da dobiju vizu.

Severoistočni sused će proveriti navode prebeglih Roma. Utvrdiće na šta se žale, a onda će ih, po svemu sudeći, vratiti za Srbiju, jer nema valjanih razloga da dobiju politički azil. Nije ovo više Balkan u ratu kada su mnogi, posebno iz Bosne, lako dobijali status azilanata.

Po onome što se zna, reč je o Romima iz Banata. I, što je svakako važnije, mahom Romima koji su živeli po Evropskoj uniji, ali su, uhvaćeni u proces readmisije, vraćeni u Srbiju. Naviknuti da tamo zarade znatno više nego ovde, izgleda da su se dosetili kako da se vrate tamo odakle su vraćeni. Setili se političkog azila!

Niko ne spori navode predsednika Romske partije Srđana Šajna da među njima ima i dece koja su po Nemačkoj, Italiji ili Francuskoj završila škole pa sada ovde imaju problem da nostrifikuju diplome.

Ne znam koliko je dece sa diplomama tajno prešlo u Rumuniju, ali tanušno zvuči argument da deci koja su rođena u zapadnoj Evropi nije obezbeđena mogućnost da ovde nauče jezik i da se integrišu. Narod koji je u svoje rasejanje davno krenuo iz Indije adaptabilniji je nego mnogi drugi. Romska deca ne čekaju "mogućnost" da nauče jezik sredine u kojoj žive. Ona ga nauče.

"Deca iz povratničkih porodica se susreću sa brojnim problemima nastavka školovanja", smatra Tatjana Perić, autorka publikacije "Kršenje ljudskih prava Roma vraćenih u Srbiju po osnovu sporazuma o readmisiji". "Veliki broj povratnika je nezaposlen, pa je mnogima socijalna pomoć jedini izvor prihoda".

Šta bi to trebalo da znači? Da više od milion nezaposlenih Srba krene da traži politički azil? Glupost. Jednu običnu priču ne treba previše naduvavati. Ne treba olako izvlačiti zaključke o ksenofobičnoj i zatvorenoj Srbiji.

Ljudi su jednostavno pokušali da se domognu Evropske unije. Pa, ako prođe, prođe.