Cipras mora da ode

I pored toga što ga podržavaju tri dobitnika Nobelove nagrade za ekonomiju, Aleksis Cipras je za Berlin i Brisel krvni neprijatelj kapitalizma i mora da bude ponižen, kažnjen i uklonjen iz grčke vlade. Zato Grci u nedelju neće glasati samo o uslovima kreditora, oni će se ujedno izjašnjavati i o opstanku Ciprasa.

Grčki premijer je najavio ostavku ako građani prihvate zahteve trojke, koja već priprema teren za njegovog poslušnijeg naslednika. Odbijanje da se sa Grčkom postigne kompromis eho je obnovljenog hladnog rata u Evropi, koja u grčkom premijeru vidi ideološkog neprijatelja. On je za EU radikalni levičar na čelu „revolucionarne stranke koja hoće da spali kuću kapitalizma” i baci „ručnu granatu” na uniju u kojoj je i drugim narodima već dozlogrdilo da štede i odriču se svega da bi banke ostvarivale profit.

Angela Merkel ne sme da dozvoli da Siriza postigne bilo kakav uspeh jer bi on ojačao ostale levičarske stranke u EU, poput Podemosa u Španiji, i ohrabrio druge prezadužene narode, Irce, Portugalce, Italijane, da se odupru zahtevima kreditora i nemačkoj politici štednje.

Zato je Cipras i tvrdio da se „grčko pitanje ne tiče samo Grčke”. Zato je i njegov italijanski kolega Mateo Renci mogao da kaže: „Ako napravimo izuzetak za Grčku, šta će se desiti u oktobru u Španiji?” Ni Italija i Francuska ne igraju po strogim briselskim fiskalnim pravilima, ali niko ne kažnjava Rencija i Fransoa Olanda jer su oni „umereni” levičari koji ne osporavaju ekonomske temelje EU i interese banaka i kapitala.

Berlin sada ne bi Atini dozvolio ni ono što joj je do juče nudio dok je Brisel poveo kampanju sejanja straha i preti Grcima da će u slučaju da odbiju ono što se od njih traži doživeti kolaps, izaći iz evrozone, a verovatno i iz EU kao, po rečima nemačkog ministra finansija Volfganga Šojblea, „zemlja koja ne poštuje pravila”. Predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker poručuje da su Cipras i Janis Varufakis izneverili Evropu koja ih je 1981. primila pod svoje okrilje jer „zemlja Platona ne bi trebalo da igra u drugoj ligi”.

Evropa ne zna kako da reši ovaj težak ekonomski problem i zato tvrdi da bi sve bilo u redu da samo nije tog nerazumnog Ciprasa. Brisel je spreman da sruši i demokratski izabranu vladu i pokaže da su interesi banaka i kapitala iznad volje glasača.

A šta ćemo ako rezultati referenduma ne budu zadovoljavajući? Ništa, ponavlja će se, baš kao i irsko izjašnjavanje o Lisabonskom sporazumu, sve dok Grci ne zaokruže „tačan” odgovor, koji trojka onda možda i nagradi nekim paketom manje pogubnim za Grčku.