Fanatizam sa predumišljajem

Srebrenica je pripremom i samim završnim činom obeležavanja dvadesetogodišnjice zločina bila prvorazredni svetski događaj. Bacila je u senku kulminaciju krize EU sa Grčkom, istorijski skup Briksa i Šangajske grupe u Ufi, nezaustavljiv talas izbeglica prema Evropi, posetu kancelarke Merkel regionu, zabrinjavajuću eskalaciju međunarodnog terorizma. Razlog tome je činjenica što je Srebrenica ovog puta imala i važan globalni i regionalni geopolitički značaj u tekućim zaoštrenim odnosima.

Vodeće zapadne zemlje htele su da ovom godišnjicom verifikuju politiku koja je u vreme zločina strateško-politički promovisana za ovaj region i usmere dalji razvoj na tim osnovama. Tome je trebalo da posluži niz političkih akata (rezolucije SB UN, EP, Kongresa SAD). Međutim i pored insistiranja Velike Britanije kao predlagača, ona najvažnija, rezolucija SB nije prošla. Potvrdilo se da je na sceni novi odnos snaga u svetskom poretku sa multipolarnim geopolitičkim interesima. Takođe i da su elementi novog hladnog rata na globalnom planu i te kako prisutni.

Srpska vlada je nastojala da odgovarajućim postavljanjem izrazi odnos prema strašnom zločinu sa ciljem da se otvori proces pomirenja koji je osnov trajnije stabilnosti i održivog razvoja u regionu. To je učinila na najdirektniji način: politički oportunom i bezbednosno veoma rizičnom posetom premijera Vučića. Poseta je bila i u funkciji očuvanja političkog kredibiliteta i pozitivnog tempa u strateškoj spoljnopolitičkoj orijentaciji vlade. Pokazalo se da su upravo ta poseta i njen umalo tragični ishod potvrdili složenost odnosa u regionu i delikatnost njihovog daljeg razvoja. Sam takav ishod pokazuje da je evidentno da su za otvaranje suštinskog procesa pomirenja neophodni ozbiljni politički angažman i volja pre svega na bošnjačkoj strani. Na ovo upućuje verski i politički radikalizam koji je u punoj meri došao do izražaja pre, tokom i u završnom činu posete, kao i različiti pristupi verskih i političkih bošnjačkih faktora širom regiona u oceni događaja. Potvrda ovoga leži i u reagovanjima upravo zapadnih faktora koji su se sada definitivno suočili sa svim rizicima jednostranih političkih ocena i poteza, a koji su dominirali u toku priprema obeležavanja godišnjice.

Stepen mržnje i agresivnost ispoljeni prema premijeru Vučiću, odnosno srpskoj strani u njegovom liku, izuzetno su ubedljivi i upozoravajući. Fanatizam sa predumišljajem i fatalističkim ciljevima koji su tom prilikom došli do izražaja ozbiljno su upozorenje. Valja se stoga još jednom setiti Zvornika.

Srpska vlada je, posetom premijera, uz predvidiv rizik koji zaslužuje puno poštovanje, ostvarila glavne ciljeve: izrazila je odgovarajući stav prema strašnom zločinu, demonstrirala volju za pomirenje, potvrdila kredibilitet zacrtane politike u regionu. Apsurdno je, ali nažalost istinito, da je završni čin posete s brutalnim napadom na premijera, tome najviše doprineo. Jer upravo to u datim okolnostima može jedino ubedljivo da dovede do neophodnog osvešćivanja onih faktora koji još uvek imaju rezerve i negativne pristupe srpskoj stvari. Izjave nekih visokih zvaničnika na Zapadu (britanski ministar inostranih poslova Hamond, visoka predstavnica EU Mogerini i dr.) i u samoj BiH to potvrđuju. Na bošnjačkoj strani u celom regionu stoga predstoji „diferencijacija“ prema davno zaboravljenom, ali efikasnom jednopartijskom modelu u kojoj se moraju iskristalisati stvarna volja i namera za politikom pomirenja i za obračun sa versko-nacionalnim ekstremizmom koji je ovoga puta u Srebrenici potvrdio svoje postojanje i spremnost da ofanzivno deluje na štetu ukupne bezbednosti i stabilnosti.

Diplomata u penziji