Po podršku u ambasadu

Nedavno je predsednik Vrhovnog suda Republike Srpske zatražio od američke ambasade, OHR-a i Evropske komisije da ga zaštite u postupku izbora predsednika Vrhovnog suda. Prema medijskim izveštajima, predsednik je ponovo konkurisao na poziciju predsednika Vrhovnog suda, iako je na toj poziciji već dva uzastopna mandata (12 godina), ali se uplašio da bi mogao biti eliminisan zbog ličnih nesporazuma sa predsednikom Visokog sudskog i tužilačkog saveta.

Slučaj je višestruko zanimljiv i poučan. Zašto čovek koji je pozvan da primenjuje zakone i štiti vladavinu prava misli da je ambasada moćne države mesto na kome može dobiti zaštitu bilo koje vrste? Zašto predsednik najvišeg suda, koga je na tu poziciju izabralo nezavisno telo (Visoki sudski i tužilački savet), ne veruje u instituciju koja ga je izabrala da profesionalno, nezavisno i efikasno primenjuje pravo svoje zemlje? Zašto čovek posvećen pravdi i pravnom poretku traži zaštitu u ambasadi? Po kakvom se to kodeksu ponašaju naše sudije? Mogu li građani verovati da im pravdu dele moralne i nezavisne sudije? Očigledno, mnogo je pitanja na koja bi neko trebalo da odgovori.

Odlasci sudija i funkcionera pravosuđa u ambasade zapadnih zemalja i kancelarije međunarodnih institucija u BiH postali su gotovo normalna pojava. Nezamisliva su imenovanja funkcionera u najvažnije pravosudne institucije bez lobiranja po ambasadama i traženja podrške od visokog predstavnika i drugih međunarodnih zvaničnika. Više puta sam slušao kandidate koji su se pre izbora javno hvalili kako imaju podršku američke ambasade i visokog predstavnika. Slučaj predsednika Vrhovnog suda Republike Srpske pokazuje koliko je ovaj fenomen uzeo maha.

U BiH su ambasadori pojedinih zapadnih zemalja redovni posetioci državnih pravosudnih institucija – Tužilaštva i Suda BiH. Prošle godine je u jednoj nedelji kroz Sud BiH prodefilovalo pet ambasadora. Svaki put bi posle njihove posete usledilo saopštenje kako oni i njihove zemlje „daju punu podršku nezavisnosti” pravosuđa u BiH. Kada bi kojim slučajem predsednici vlade, ili ministri pravde, dolazili u posete sudovima, ti isti ambasadori bi to osudili kao ugrožavanje nezavisnosti i politički pritisak na pravosuđe.

Visoki funkcioner Vlade Srbije ispričao mi je prošle godine kako i sudije u Beogradu odlaze u američku ambasadu i Kancelariju Evropske komisije da lobiraju za svoje pozicije i cinkare vlasti svoje zemlje. Prema pisanju medija, neki su tamo nosili predmete i dokaze.

Izgleda da pravosuđe u zemljama regiona tiho prelazi u ruke međunarodne zajednice! Nezavisnost, kao cilj reforme, dobila je neočekivanu inverziju: pravosuđe postaje marionetski sistem u kome se pravosudne politike i važne odluke donose na zahtev i uz odobrenja ambasadora i vlada stranih zemalja. Neko će cinično reći da je to logičan ishod prakse koju su uveli političari, odlazeći po podršku u ambasade, kao i odsustva vladinih strategija reforme sektora pravde i prihvatanja politike nametanja zakona i raznih projekata kroz modele donatorske pomoći. Ima u tome makar zrno istine, ali šta se događa sa kodeksom ljudi koji bi morali znati dokle sežu granice moralnosti i šta podrazumeva kodeks profesionalne etike?

Moguće je donekle razumeti interesovanja međunarodnih zvaničnika za pravosuđe, pa čak i njihovo uplitanje u pojedine slučajeve. Ima u opisu njihovog diplomatskog interesovanja mnogo razloga za nediplomatsku praksu i nerazumljivu drskost. Ali, šta tera sudije da gaze dostojanstvo svoje profesije i odlaze da podršku i pravdu traže tamo gde ona nikada nije postojala i gde baš za njih ne bi smela postojati? Kako takav sudija može uopšte biti u službi pravnog poretka svoje zemlje?

Ko treba da zavede red u ovom haotičnom poretku? Sigurno to neće učiniti ambasade i međunarodne organizacije, alibivlade i nezavisni regulatori pravosudnog sistema morali.

Sudija Suda BiH i prvi predsednik Visokog sudskog i tužilačkog saveta BiH