Pod kapuljačama

Na jednoj strani, ozbiljna ceremonija u Prištini propraćena slavljem, koje se disciplinovano pridržavalo uputstava da se izbegne bilo kakav incident. Na drugoj, slike loma i paljevine po Beogradu u trenutku kada je više od svega bilo neophodno dostojanstvo.

Kakav dramatičan kontrast koji cementira stereotipe o „najboljim muslimanima sveta”, odnosno „necivilizovanim Srbima” koji bi još i da uđu u Evropsku uniju. Onima koji nam nisu naklonjeni pružili smo argumente na srebrnoj tacni.

Nema nikakve sumnje da je Srbija obavezna da kanališe protest zbog proglašenja „lažne kosovske države”. Da okupi one kojima kolevka srpstva iskreno leži na srcu, da mobiliše i uspavaniji deo javnosti da bi odavde svetu odaslala jasnu poruku šta misli o sponzorisanoj secesiji. Ako neće sada, kada će?

Država je ponovo sebi dala autogol. Još jedna izgubljena pi-ar prilika. Kao onog 17. marta kada je simptomatičnom sporošću učinila da paljevine džamija u Nišu i Beogradu anuliraju albansko divljanje na Kosovu. Organi države nisu sprečili napade na medije i novinarima obezbedili da rade svoj posao.

Država Srbija je ozbiljno uzdrmala svoje argumente kada se poziva na kršenje Povelje UN ili Helsinškog dokumenta. Svetsku javnost ne čine eksperti međunarodnog prava. Čine je obični ljudi koji gledaju TV.

Ko može da objasni zašto su frustrirani momci pod kapuljačama razlupali auto ambasadora Brazila, zemlje koja je skeptična prema kosovskoj nezavisnosti? Da će se koliko sutra vratiti u „Mekove” koje su polupali.

Ispada da su to „srpske patriote”, iako mnogi od njih samo traže priliku da se potuku.

Nisu li policija i žandarmerija mogli da budu efikasniji? Zašto nisu izveli dovoljno ljudi pred očekivane neuralgične tačke? Kako su se vandali regrupisali menjajući pravce kretanja kao da policija nema „motorole”? Zašto nisu koristili suzavac i palice? Zašto ih nisu privodili?

Zna se kako država obezbeđuje red i mir. Zna se kako se to radi i u demokratiji. Znaju se i neki postulati pravljenja nacionalnog imidža.

Svi smo nažalost svesni da odluka skupštine o poništavanju proglašenja kosovske nezavisnosti i najava diplomatskog angažmana Srbije neće ni izbliza imati publicitet kakav je dobio vandalizam po beogradskim ulicama. Neko je za to odgovoran. I treba da odgovara.