Linč „jugo-amerike”

U tekstu objavljenom u „Politici” (30. jula) g. Bojan Đurić je našao neki čudan povod da linčuje 35 godina starog „juga”, koji je i formalno sahranjen pre skoro deset godina, a nema nikakvih najava da se može povampiriti i tako uznemiriti nečiju savest.

U tekstu je kao osnova za linč navedena lažna optužnica koja nema nikakve veze sa stvarnom biografijom „juga”. U prvom redu je navod da je „jugo” projekat planske socijalističke privrede gde se po nekim ključevima određivalo ko će šta proizvoditi, nezavisno od konkurentske sposobnosti. Jedini razlog za propast „juga” (limene kutije) jeste to što je bio očajan: tehnološka zaostalost, vrata loše dihtuju, neproduktivnost, neshvatanje funkcionisanja zapadnog sistema. Prodato je malo limenih kutija u Americi, uz mnogo peripetija, direktnih i indirektnih subvencija.

Uzrok fijaska nije genetski, već u lošoj organizaciji, društvenom sistemu zemlje i društva iz koje je limena kutija dolazila.

Ovako projekat vidi g. Đurić sa pozicije direktora Trust Market Research.

Nasuprot njegovom viđenju stoje nepobitne činjenice. „Jugo” je nastao 1979. godine, kao rezultat dugogodišnje saradnje „Fijata” i „Zastave”. Vozilo je konstruisao „Fijat” (dizajn) na osnovu analize tržišta, a osnovu je činilo vozilo „fijat 850” (motor, menjač i dr). Tehnologija proizvodnje postavljena je prema kriterijumima „Fijata” na mašinama renomiranih firmi iz zapadne Evrope. Izvoz u Ameriku bio je logičan potez u procesu razvoja proizvodnje vozila „Zastava”. Kada domaći teren postane tesan izlaz se traži u osvajanju novih prostora. Važna je činjenica da je ideja o izvozu „juga” došla iz Amerike, gde je ocenjeno da na tom tržištu ima prostora za kvalitetan mali, jeftin auto.

Pre izlaska u Ameriku izvršen je veliki broj tehničkih izmena na vozilu kako bi se ispunili tehnički uslovi u pogledu sigurnosti, kao i čistoće izduvnih gasova. Ovim izmenama unapređeno je vozilo i time pojačana njegova konkurentska sposobnost na drugim tržištima.

Vrednost izvezenih vozila u Ameriku iznosi oko milijardu ondašnjih američkih dolara. To je vrednost koja sa ovih prostora nikada nije ostvarena, a malo je izgleda da će biti i u budućnosti. „Jugo” je išao u Ameriku bez ikakvih državnih subvencija, za razliku od današnjih vremena kada se daju velike privilegije strancima da bi kod nas otvorili pogone uz zapošljavanje radnika najnižih kvalifikacija. U vreme izvoza „juga” u Ameriku vođeni su razgovori sa „Folksvagenom” o integraciji „Auto Zastave” u sistem te firme. Stav „Folksvagena” je bio pozitivan, ali do realizacije nije došlo zato što „Zastava” nije želela da prekida odnose sa „Fijatom”.

Rakovički ,,21. maj” je 1987. godine potpisao ugovor sa firmom „Boš” o aplikaciji sistema za ubrizgavanje goriva na svoje motore, čime su ispunjeni najstroži američki propisi o čistoći izduvnih gasova. O tehnološkom nivou domaće auto-industrije govori i činjenica da je 1989. godine „21. maj” imao petogodišnji ugovor sa „Fijatom” o izvozu 30.000 motora godišnje.

Sud o tome koliko vredi proizvodnja „juga” najbolje mogu dati ljudi koji su živeli od toga. Zanimljiva bi bila ekspertska analiza kako su živeli radnici koji su proizvodili „jugo”, a kako žive oni koji rade u „Fijat – Srbiji”; kolike su im plate i koliko meseci treba da rade da bi kupili auto koje proizvode.

Generalni direktor „21. maja” iz Rakovice u vreme proizvodnje automobila „jugo”