Nole, šta je to knjiga

Nole, šta je to knjiga

Novak Đoković

Erhan je bio dečak koga sam upoznao prilikom jedne terenske, humanitarne posete. Ušao sam u prostoriju vrtića, on je sam sedeo u ćošku i igrao se kockama. Te nedelje je prvi put krenuo u vrtić koji je izgradila naša fondacija. Pre toga nije imao gde. Baš zato što je bio sam, prišao sam mu.

–Koja je tvoja omiljena knjiga? – pitam ga.

On me gleda. Ćuti.

Pitam ga ponovo.

– Šta je to knjiga? – zbunjeno me pita.

Erhan je imao pet godina i nikada pre toga nije video knjigu. Blok, bojice, plastelin, slova na papiru. Spadao je u onih 95 odsto romske dece koja ne pohađaju predškolsko. Od njih ćemo kasnije očekivati da uspeju, da završe školu, zaposle se i da postanu uzorni građani ove zemlje. To nije lak zadatak.

Kada smo birali oblasti kojima će se naša fondacija baviti, birali smo ih po jasnom kriterijumu. Kako da pomognemo deci i istovremeno celom društvu? Već sam postao ambasador Unicefa u Srbiji za rani razvoj – temu koja možda nije atraktivna, ali je suštinski važna za našu zemlju. Tada sam shvatio u potpunosti značaj učenja za svako dete, posebno za onu decu koja su isključena iz društvenih tokova.

Svake godine Srbija ima sve manje dece, a oni će sutra voditi našu zemlju. Zato što ih je malo, moramo učiniti sve da svako dete bude školovano, spremno za izazove, da mu bude dostupno obrazovanje, vrtići i kasnije škole.

Razvoj deteta u ranom detinjstvu je osnova. Temelj svakog od nas. Da li ste nekad pomislili kako biste završili školu da ste prvi kontakt sa knjigom i olovkom imali tek u prvom razredu? Da li biste imali snage i volje ili biste je napustili kao što mnoga deca sa takvom sudbinom urade na kraju?

Ne smemo zaboraviti na našu obavezu da svakom mališanu pružimo obrazovanje. Prema podacima Unicefa, u 2.500 mesta u Srbiji nema vrtića. Polovina dece ne ide u predškolsko. Samo pet odsto romske dece, devet odsto dece iz siromašnih porodica i tek 27 odsto dece iz ruralnih naselja ide u vrtiće. Ova zabrinjavajuća statistika svrstala je našu zemlju u red onih sa najmanjim obuhvatom dece predškolskim obrazovanjem u Evropi. U razvijenim zemljama ovaj procenat je blizu 90 odsto. Ali da bi deca išla u vrtiće moramo ih izgraditi, moramo omogućiti da u svakom selu bude barem jedna učionica gde će oni učiti, družiti se, igrati.

Nisu nam potrebni velelepni objekti, ni hektari zemlje. Svaka mesna zajednica i opština ima neke prostore ili prostorije koje ne koriste i koji se brzo mogu adaptirati i nameniti za vrtić.

Mojafondacijatoradigodinamaunazad. OtvorilismovrtićeuLjigu, Kniću, Kraljevu, Raškoj, VladičinomHanu, Merošini, završavamouLučanima. Nakonpoplavaodmahsmoseuključiliuobnovuvrtićauverenidadecanesmejunijedandanpredškolskogdaizgube.

OvajposaoradiiUnicef, našipartnerisuiCentarzainteraktivnupedagogiju, svivaspitačikojiseuključujuipohađajutreninge, roditeljikojipomažuijošmnogoonihkojibrinuodeci.

PartnerstvosaSvetskombankomkojesampotpisaouimenašefondacijeimaćezaciljdaprikupimoštovišenovcaidaobezbedimopredškolskozasvakodete. Daokupimopartneredaulažuuranirazvojjerjetovelikiposaoukojemmoramobitizajednodabismouspeli.

Erhandanasideuprvirazrediznasvaslova. Jaželimdaonsutrabudeuspešančovekidaiskoristisvojušansu. Iželimdazauveksačuvaknjigunakojojmustojiposveta. On zna koju.