Svetac sa fusnotom

Zamislite da, kao u nekoj filmskoj distopiji, na vlast u Zagrebu dođu ekstremne političke snage kojima smeta i ova šaka preostalih Srba u Hrvatskoj. Jedno jutro zakucaju na vrata mitropolitu Porfiriju i uhapse ga, a kardinal Josip Bozanić ne digne glas u odbranu svog kolege iz sestrinske crkve na njivi gospodnjoj.

Naravno da to ne možete da zamislite i svako normalan će upitati šta to buncam. Hrvatska je u EU, poštuje sva verska i manjinska prava, pa čak iz svog budžeta daje platu pravoslavnim sveštenicima.

Ali upravo to se dogodilo 1941. godine Porfirijevom prethodniku, mitropolitu zagrebačkom Dositeju. Ustaše su ga uhapsile samo zato što je Srbin. Ostalo je zabeleženo da su u njegovom strašnom mučenju učestvovale i pojedine časne sestre. Alojzije Stepinac tada nije ni glasa pustio da zaštiti pravoslavnog vladiku u Zagrebu.

Već je to dovoljno (Jasenovac, Jadovno i Prebilovce ovog puta preskačem) da vikar Pavelićeve vojske ne bude svetac, barem za pravoslavne Srbe. To što je bio dobrovoljac na Solunskom frontu, što su mu ustaše, kao i patrijarhu Pavlu, ubile brata ili što se, po nekima, hrabro držao na komunističkom suđenju – teško da su olakšavajuće okolnosti.

A da li je blaženi Alojzije zločinac, neka kaže sud istorije. Slažem se sa vladikom slavonskim Jovanom da treba da odvagamo svaku reč kada govorimo Stepincu. Sveto pismo nas uči da će nam se suditi onako kako sudimo.

Ali baš zato su mi nedovoljno jasni motivi srpske crkve da uđe u dijalog sa katolicima o Stepincu. I to u trenutku kada je proces njegove kanonizacije u Vatikanu gotovo završen. Sam Bozanić jasno kaže da se tu SPC neće pitati i da nema revizije procesa.

Da je papa Jovan Pavle Drugi ponudio da se formira pravoslavno-katolička komisija o Stepincu pre nego što ga je u Bistrici 1998. proglasio blaženim, sve bi još i imalo smisla. Ovako ostaje utisak da se srpska crkva prihvatila jalovog posla u kojem posredno, htela to ili ne, daje legitimitet namerama Svete stolice. Stepinac sigurno neće biti katolički svetac sa fusnotom u kojoj piše da se SPC s tim ne slaže.

Umesto mešovite komisije, bolje bi bilo da javnost bude upoznata sa pismom patrijaraha Irineja papi Franji. Ili da bar Sabor, bez ikakvog podizanja temperature, kaže javnosti šta sve zna o ovoj više nego kontroverznoj ličnosti koja opterećuje i srpsko-hrvatske, ali pravoslavno-katoličke odnose. Ako se sve to radi zbog nastavka ekumenskog dijaloga, poštenije je javno reći katolicima da se slažemo da se ne slažemo oko Stepinca.

U protivnom, deo javnosti može poverovati u interpretaciju kardinala Bozanića kako je Vatikan učinio ekumenski korak bez presedana time što je upitao SPC o Stepincu, čije mišljenje pak unapred ne uvažava.

Srpska crkva to duguje vernicima, ali i mitropolitu zagrebačkom Dositeju, kojeg je zbog mučeničkog ispovedanja vere još 2000. godine proglasila za svetitelja.