POLEMIKA: Kuda idu migranti

Sasvim tipično za revolucionara ilegalca koji krije tragove, Jovo Bakić se ispod tekstova u „Politici“ u kojoj nastavljam zabavnu polemiku potpisuje kao docent na Filozofskom fakultetu, ali se zapravo istovremeno bavi ilegalnim radom i obnavljanjem levice u Srbiji. Dakle, deo Jove Bakića nastupa kao nezavisni intelektualac i deli mi lekcije o reakcionarom zidarstvu, desničarenju i zloupotrebi migrantskog pitanja u predizborne svrhe, dok drugi deo Bakića, nekoliko pasusa ispod, najavljuje da traži srpskog Ciprasa po šumama i gorama naše zemlje ponosne.

Tako se, zapravo, razotkriva pozadina napada komesara Jove na moju ideju o podizanju zida na granici sa Makedonijom. Njegove moralne pridike o mojoj navodnoj bezosećajnosti Bakić konačno, ali neželjeno svodi na – politički i ideološki nivo.

Interesantno je da su stavovi druga Bakića gotovo identični najnovijim mislima Bernar-Anri Levija, šampanjskog filozofa opšteg smera, koji je osudio ravnodušnost Evrope prema izbeglicama. Zato se u meni javlja razumna sumnja – da Kominterna nikad ne spava, naročito kada je Srbija u pitanju. Naime, u Bakićevim i Levijevim tekstovima teško je prepoznati autorstvo: gde počinje Jovo, a gde nastavlja Levi, uzgred, poznat kao savest čovečanstva o tuđem trošku.   

Zaista je očaravajuća takva lakoća mišljenja. Jovo Bakić me osuđuje da migrantsko pitanje namećem kao izborno. Ono što deca komunizma ne razumeju, jeste da se u demokratskim društvima upravo podstiče raznolikost mišljenja, i da će, naravno, građani svojim glasovima izabrati najbolje rešenje. Komesareva ideologija nameće, valjda, diktaturu jednoumlja.

Hoćeš da podigneš zid i sprečiš migrantski cunami, kako bi zaštitio nacionalnu bezbednost svoje zemlje i njen verski i kulturološki identitet? Ti si radikalni desničar, ksenofob, a moguće je i fašista, poručuje otac srpske levice u pokušaju. Naravno da se on ovako snažno i iskreno ne zalaže za prava izbeglica iz Krajine ili sa Kosmeta, jer ideje globalizma leve orijentacije, takozvane Internacionale, ne poznaju nacionalne granice.

Još nekoliko Bakićevih teza u polemici je sporno. On ne shvata da sam oduvek bio evroskeptik. Kako u prethodnoj stranci, izvornom DSS-u Vojislava Koštunice, sa kojim i dalje delim ista uverenja, tako i u SNP-u koji predvodim. Drugom delu Bakića, onom iz zemunice, takođe je teško da prihvati činjenicu da politika SNP-a ima podršku većinske populacije u celoj EU. To su birači narodnjačkih partija, poput stranke Angele Merkel, koju, razume se, Bakić ne sme ni da pomene.

Predsednik Češke Miloš Zeman racionalno je primetio da prijem migranata sa Bliskog istoka i severne Afrike nosi sa sobom tri rizika, a to su terorizam Islamske države, stvaranja geta u zemljama članicama EU i širenje zaraznih bolesti.

Ne bi bilo zgoreg podsetiti kako je u doba SFRJ bilo zabranjeno našim državljanima da putuju na Bliski istok i u pojedine delove Afrike i Azije ako nisu vakcinisani. Bilo je to pitanje zdravstvene preventive, jer naši građani nisu navikli na ta daleka podneblja i nemaju razvijenu rezistentnost na moguće rizike od bolesti. Migranti koji ulaze u Srbiju nemaju niti jedan jedini dokument (svi tvrde da su rođeni  1. 1.), a kamoli neku potvrdu o zdravstvenom stanju, vakcinaciji i slično. Zato stručnjaci s pravom ukazuju na veliki rizik od toga da se u njihovim kampovima, među njima samima, zbog neprilagođenosti na naše podneblje, pojave bolesti koje se, kao epidemija, mogu raširiti na lokalno stanovništvo.

Razumem Jovu Bakića zašto prećutkuje i ovu opasnost. Za njega su političari koji iznose slične argumente ksenofobi, dok su levičari poput njega i Levija čuvari odbegle savesti današnje EU, koju će vratiti upravo Jovo i Anri, kao Mirko i Slavko nove Evrope. Naime, najlakše je reći – ja sam human, mnogo je teže predložiti rešenje i preuzeti odgovornost. Naš narod je pokazao daleko najveću saosećajnost i brigu za ljude muslimanske vere od mnogih drugih njima bližih naroda, i to zaista izaziva moje divljenje. Međutim, kada je reč o bezbednosti države, moramo imati racionalan i odgovoran pristup. Emocije su dozvoljene Jovi Bakiću, dok srpski zvaničnici i političari nemaju taj luksuz. Pred njima je ozbiljan i realan izazov – da ne dopuste da Srbija postane rezervna zemlja za stotine hiljada migranata pred vratima EU.

Moja dužnost kao političara je da ponudim najracionalnije rešenje, kako bi država sprečila takav scenario. Svoje ideje izlažem demokratskom sudu javnosti. Jovo Bakić, sa druge strane, ne nudi nikakvo rešenje, osim toplih reči. Ali, one na zimu neće grejati nesrećne ljude, osim ako Bakić, uz verovanje o rađanju nove levice, veruje u još poneke bajke.

Uzgred, želim mu svu sreću u stvaranju kopije Sirize, čiji grčki original sprovodi migrantsku politiku koja je daleko oštrija od one za koju se ja zalažem. Nadam se da, ipak, ta činjenica neće pokvariti još jednu iluziju Jove Bakića.

Predsednik Srpske narodne partije