Kolo vila uz gusle i šljivovicu

Mno­gi lin­gvi­sti su pi­sa­li o en­gle­skim po­zajm­lje­ni­ca­ma u srp­skom je­zi­ku, a ma­lo je po­zna­to da i ogrom­ni en­gle­ski vo­ka­bu­lar sa­dr­ži po­je­di­ne re­či iz srp­skog, ta­ko­zva­ne sr­bi­zme. Na­rav­no, ne mo­že­mo go­vo­ri­ti da po­sto­ji mno­štvo sr­bi­za­ma u en­gle­skom, ali sva­ka­ko ih vre­di spo­me­nu­ti. Svi po­da­ci ko­ji su na­ve­de­ni u da­ljem tek­stu pre­u­ze­ti su iz reč­ni­ka naj­e­mi­nent­ni­jih bri­tan­skih i ame­rič­kih iz­da­va­ča, kao što su Ox­ford En­glish Dic­ti­o­nary i Mer­ri­am-Web­ster’s Una­brid­ged Dic­ti­o­nary, prem­da su za pro­ve­ru ko­ri­šće­ni i dru­gi re­le­vant­ni iz­vo­ri.

Čvr­šći kon­tak­ti iz­me­đu dva je­zi­ka us­po­sta­vlje­ni su tek u 19. ve­ku usled sple­ta po­li­tič­kih i isto­rij­skih okol­no­sti, ka­da mno­gi evrop­ski na­ro­di po­či­nju bor­bu za oslo­bo­đe­nje, ja­ča­ju na­ci­o­nal­ni po­kre­ti i knji­žev­no­sti. Evrop­ski in­te­lek­tu­al­ci, a me­đu nji­ma i en­gle­ski, sa sim­pa­ti­ja­ma gle­da­ju na ma­le na­ro­de i na nji­ho­vu bor­bu za slo­bo­du. Osim to­ga, ro­man­ti­čar­ski po­kret u knji­žev­no­sti de­lu­je pod­sti­caj­no na auto­re ko­ji pi­šu na „ma­lim“ je­zi­ci­ma, ko­ji po­la­ko pro­di­ru u an­glo­sak­son­sku sre­di­nu. Ovo ne zna­či da kon­ta­ka­ta ni­je bi­lo i ra­ni­je, ali su bi­li ve­o­ma ret­ki i svo­de se na opi­se en­gle­skih pu­to­pi­sa­ca, di­plo­ma­ta i osta­lih ko­ji su pu­to­va­li kroz Sr­bi­ju ili su se su­sre­ta­li sa Sr­bi­ma. Kroz opi­se na­či­na ži­vo­ta lo­kal­nog sta­nov­ni­štva, nje­go­vih kul­tur­nih i dr­žav­nih in­sti­tu­ci­ja i obi­ča­ja, u en­gle­ski su ušle i srp­ske re­či ko­je naj­bit­ni­ji reč­ni­ci i da­nas be­le­že.

Pr­va reč iz srp­skog ko­ja je za­be­le­že­na u en­gle­skom, a isto­vre­me­no i naj­ču­ve­ni­ja, je­ste vam­pi­re, a u ovaj je­zik je ušla u pr­voj po­lo­vi­ni 18. ve­ka. Isti­ni za vo­lju, mo­ra­mo pri­zna­ti da je ne­ki iz­vo­ri na­vo­de i kao reč slo­ven­skog po­re­kla i ne ve­zu­ju je za kon­kre­tan je­zik (na­ve­de­ni Oks­for­dov reč­nik), dok je ame­rič­ki lek­si­ko­gra­fi pri­pi­su­ju srp­skom je­zi­ku. Još jed­na po­zna­ta i če­sta reč je­ste pa­pri­ka, ko­ja pri­pa­da stan­dard­nom en­gle­skom vo­ka­bu­la­ru. Prem­da se pa­pri­ka mo­žda i ne ubra­ja u hra­nu ti­pič­nu za Sr­bi­ju, na­ci­o­nal­no pi­će šlji­vo­vi­ca pro­na­šla je put do en­gle­skog je­zi­ka još u 19. ve­ku, prem­da za­o­bi­la­zno i naj­ve­ro­vat­ni­je pre­ko ne­mač­kog, na šta uka­zu­ju ob­li­ci sli­wo­witz i sli­vo­vitz. Iako već mo­že­mo re­ći da se od sr­bi­za­ma u en­gle­skom mo­že na­či­ni­ti i jed­no­sta­van obrok, pri­li­ku da se bo­lje upo­zna­mo sa osta­lim đa­ko­ni­ja­ma nu­di i sr­bi­zam sla­va, ko­ji reč­ni­ci en­gle­skog re­gi­stru­ju u XX ve­ku, ka­da se u nji­ma po­ja­vlju­je i slat­ko, či­me se sve ovo mo­že i za­sla­di­ti.

Ne­ko­li­ko re­či ko­je su ve­za­ne za srp­ski fol­klor u en­gle­ski ula­ze u 19. ve­ku, ka­da se en­gle­ska či­ta­lač­ka pu­bli­ka pr­vi put su­sre­će sa na­šom na­rod­nom knji­žev­no­šću. Iako en­gle­ski je­zik ima ve­o­ma bo­gat vo­ka­bu­lar ko­jim ozna­ča­va nat­pri­rod­na bi­ća, na­ša reč za vi­lu, u ob­li­ku vi­la ili wi­li, za­be­le­že­na je u ne­kim tek­sto­vi­ma ko­ji spo­mi­nju ova nat­pri­rod­na bi­ća. U ve­ći­ni tek­sto­va pi­sa­nih na en­gle­skom, ova bi­ća se na­zi­va­ju fa­iry ili fa­iry god­mot­her, ali spe­ci­fič­nost slo­ven­ske vi­le je pod­sta­kla ne­ke auto­re en­gle­skog go­vor­nog pod­ruč­ja da upo­tre­be do­ma­ći na­ziv ka­ko bi se sa­ču­va­la ova raz­li­ka. Ka­ko su se pe­sme o vi­la­ma mo­gle ču­ti uz gu­sle, na ko­ji­ma svi­ra gu­slar, ni­je ni ču­do da su u 19. ve­ku za­be­le­že­ne i re­či gu­sle (uz ob­li­ke go­u­sle, gu­zla i sl.), kao i gu­slar, ko­ja čak ima i srp­sku mno­ži­nu gu­sla­ri. Ne zna­mo da li bi se uz re­či tam­bu­rit­za i zur­la, ko­ja je do­du­še ori­jen­tal­nog po­re­kla, mo­žda mo­gao sa­sta­vi­ti i ne­ki ma­li or­ke­star, ali iz­ve­sno je da ih reč­ni­ci be­le­že kao srp­ske re­či. Ko­nač­no, uz ovu mu­zi­ku se mo­že i za­i­gra­ti uz reč ko­lo, ko­ju en­gle­ski lek­si­ko­gra­fi po­zna­ju pre­ko sto go­di­na.

Iako su re­či ko­je smo na­ve­li uglav­nom ve­za­ne za kul­tu­ru, tra­di­ci­ju i fol­klor, po­sto­je i sr­bi­zmi ko­ji se ko­ri­ste u na­u­ci. Naj­vi­še ima poj­mo­va iz ge­o­mor­fo­lo­gi­je, u ko­je spa­da­ju po­lje/polye, hum, po­nor i uva­la/ouva­la, a ka­rak­te­ri­stič­ne su za re­ljef pod­ne­blja u ko­me se go­vo­ri srp­ski, ali tu su i re­či iz dru­gih na­u­ka, kao što su na­ziv mi­ne­ra­la ta­ko­vi­ta (ta­ko­vi­te), iz­ve­den od to­po­ni­ma Ta­ko­vo, ili te­sla, na­ziv za je­di­ni­cu za gu­sti­nu mag­net­nog fluk­sa, a iz­ve­den je od pre­zi­me­na na­šeg slav­nog na­uč­ni­ka. U lin­gvi­sti­ci su pri­sut­ni i ter­mi­ni ko­ji se od­no­se na opis je­zi­ka, kao npr. gla­go­li­tic (gla­golj­ski) ili sto­ka­vian/što­ka­vian, ko­ji se od­no­se na što­kav­ski. Do­du­še, u lin­gvi­stič­kim tek­sto­vi­ma se ja­vlja­ju i ne­ki re­đi ter­mi­ni, kao re­ci­mo Eka­vian i Ije­ka­vian (za ekav­ski i ije­kav­ski), prem­da ih ne­ma u reč­ni­ci­ma.

Ko­nač­no, reč­ni­ci re­gi­stru­ju i još ne­ke re­či ka­rak­te­ri­stič­ne za srp­sku sre­di­nu ko­je ni­su spo­me­nu­te u okvi­ru do sa­da pred­sta­vlje­nih gru­pa. U njih spa­da­ju za­dru­ga, ko­ja se od­no­si pr­ven­stve­no na po­ro­dič­nu za­dru­gu, Skupshti­na/Skup­šti­na i chet­nik. Oks­for­dov reč­nik u ve­zu sa srp­skim do­vo­di i reč di­nar, ko­ja se od­no­si na ov­da­šnji no­vac, prem­da je ona kraj­njim po­re­klom iz per­sij­skog je­zi­ka, što bri­tan­ski lek­si­ko­gra­fi i na­vo­de.

Iako je broj sr­bi­za­ma u en­gle­skom go­to­vo za­ne­mar­ljiv, bu­du­ći da ih pre­ma reč­ni­ci­ma ima tek 28, i prem­da je nji­ho­va uče­sta­lost uglav­nom ni­ska, či­nje­ni­ca je da ih be­le­že naj­bo­lji reč­ni­ci i da su ime­ni­ce vam­pi­re i pa­pri­ka deo uobi­ča­je­nog vo­ka­bu­la­ra. Osta­li sr­bi­zmi ni­su to­li­ko če­sti, jer su ve­za­ni za srp­ski kul­tur­ni pro­stor, od­no­sno in­sti­tu­ci­je, pred­me­te, poj­mo­ve, fol­klor, re­ljef i sve osta­lo što po­sto­ji na te­ri­to­ri­ji gde se go­vo­ri srp­ski je­zik. Iako su dva je­zi­ka da­nas u ne­pre­kid­nom kon­tak­tu, en­gle­ski je do­mi­nan­tan kao je­zik da­va­lac, pa se o bit­ni­jem bu­du­ćem upli­vu sr­bi­za­ma u en­gle­ski te­ško mo­že go­vo­ri­ti, ali ne bi tre­ba­lo is­klju­či­ti mo­guć­nost da će bar još ne­ki po­jam na­ći put do en­gle­skog je­zi­ka.

Doc. dr Ne­nad To­mo­vić

Pro­fe­sor Fi­lo­lo­škog fa­kul­te­ta Uni­ver­zi­te­ta u Be­o­gra­du