Brisel štiti svoje, a naši mlekari na cedilu

Evropskim poljoprivrednicima i te kako se isplatilo što su traktorima blokirali prestonicu Evropske unije Brisel pre dva dana. Evropska komisija saopštila je da će im urgentno pomoći sa pola milijarde evra. „To je odlučan i snažan odgovor Evropske komisije koja je na taj način pokazala da veoma ozbiljno preuzima odgovornost u krizi poljoprivrednika,” navodi se u saopštenju koje je preneo AFP.

Evropski mlekari blokirali su pre dva dana traktorima glavne saobraćajnice u Briselu u znak protesta zbog niskih cena mleka i ukidanja subvencija, tokom koga je došlo i do sukoba sa policijom koja je upotrebila suzavac i vodene topove.

Mlekari su tražili da im se vrate subvencije i ograniči uvoz mleka nakon što je belgijska vlada, povinujući se propisima EU, poslednjih godina postepeno obustavila dotacije farmerima i otvorila svoje tržište za uvoz jeftinijeg mleka iz inostranstva.

Ruske sankcije Evropskoj uniji, koje uključuju zabranu uvoza poljoprivrednih proizvoda u Rusiju i smanjenje potražnje Kine za uvoznim mlekom, dodatno su otežali njihovu situaciju i doveli do stvaranja velikih viškova. To je samo u ovoj godini dovelo do pojeftinjenja mleka od oko 25 odsto, a farmeri tvrde da im preti bankrot ako se ponovo ne uvede sistem subvencija i carina na uvozno mleko.

Evropska unija je svakako primer kako jedna država (ujedinjena) vodi računa o svojim proizvodima. I niko je u tome ne ograničava, a pride ima i novca da namere o zaštiti svojih proizvođača sprovede u delo.

Međutim, ta ista država deli packe kada neko drugi pokušava da zaštiti svoje proizvođače ili da osvoji novo tržiše. Podsećanja radi, kada je EU uvela sankcije Rusiji zbog situacije u Ukrajini, Rusija je odgovorila stavljanjem brane za mnoge proizvode iz EU, a to je u Srbiji doživljeno kao šansa da naši prehrambeni proizvodi na ruskom tržištu zamene evropske.

Ovakvo naše razmišljanje EU se nije dopalo i prošlog leta nam je uputila poznati „edmemoar”. U njemu se Srbija jasno „poziva” da se uzdrži od korišćenja bilo kakvih vladinih mera koje bi podržale nove trgovinske veze, poput izvoznih subvencija, kredita i garancija ili bitnog povećanja srpskog izvoza u Rusiju kako taj izvoz ne bi zamenio proizvode EU „koji su nezakonito zabranjeni u Rusiji”.

Još prošle godine bilo je jasno da će zategnuti odnosi sa Rusijom napraviti gubitke evropskim proizvođačima. Ali kako u ekonomiji vlada zakon spojenih sudova, nije se moglo očekivati da šteta koju trpe evropski farmeri bude zadržana samo u dvorištu EU. Ona se prelila na ostatak Evrope i na države koje nisu članice. A ko će njima da nadoknadi nastalu štetu?

Na meti jevtinijih mlečnih proizvoda iz EU našla se i Srbija o čemu svedoče i podaci o povećanom uvozu. Naši proizvođači su mnogo puta ukazivali da su ugroženi i tražili zaštitu. Ali, između njihovih zahteva, da ih država zaštiti i eventualne državne pomoći, isprečio se Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP). Prema ovom sporazumu EU nam otvara vrata svog tržišta, ali istu pogodnost traži i za svoje proizvođače, uključujući i poljoprivredne proizvode.

Prema slovu tog sporazuma, u vanrednim situacijama kada nastane poremećaj tržišta zbog, na primer, većeg i jevtinijeg uvoza, Srbija ima pravo da primeni zaštitne mere. Uslov je da dokaže da je poremećaj nastao i da je praćen damping cenama.

Ovog proleća, kao odgovor na prekomerni uvoz, uvedene su zaštitne takse, takozvani prelevmani samo za pojedine vrste sireva i maslaca i saopšteno je da je od EK dobijena saglasnost za to. Svi drugi mlečni proizvodi iz EU ne podležu ograničenjima.

Ministarka poljoprivrede Snežana Bogosavljević-Bošković izjavila je u maju da smo time „na neki način ugrozili naš odnos prema EU koja nimalo blagonaklono ne gleda na takve mere”.

Da reka mleka iz EU ugrožava naše proizvođače potvrđuje i Sanja Bugarski, predsednik Centralne asocijacije proizvođača Vojvodine.

– I nama su mlekare drastično smanjile otkupnu cenu i nikom ništa. Od maja je cena niža za četiri do šest dinara po litru. I mi smo na ivici da se na ulici borimo za našu zaradu, ali su nas iz kabineta premijera zamolili da se još malo strpimo. Od pre mesec i po dana razgovaramo s mlekarama i trgovinskim lancima. Ako mene pitate u Ministarstvu uopšte nisu svesni koliki je uvoz mleka. Uvedeni su prelevmani samo na mali broj proizvoda koji nas praktično i ne ugrožavaju kao što su mala pakovanja putera i sira za samousluge. Nije uvedena uvozna zaštita za mleko u prahu i kondenzovano mleko koje koristi prerađivačka industrija. Govorimo o potencijalima za izvoz mlečnih proizvoda u Rusiju, a kako da ih bude s ovim otkupnim cenama mleka kada proizvođači prodaju krave i zatvaraju farme – kaže Sanja Bugarski.