I Turci kažu: jeftino pivo

Vi­še­ve­kov­na tur­ska vla­da­vi­na na te­ri­to­ri­ji Bal­ka­na, na ko­me su ži­ve­li ju­žno­slo­ven­ski na­ro­di re­zul­ti­ra­la je usva­ja­njem i ši­re­njem ve­li­kog bro­ja tur­skih re­či. Me­đu­kul­tur­ni i me­đu­je­zič­ki kon­tak­ti otvo­ri­li su i put ula­sku slo­ven­ske lek­si­ke u tur­ski je­zik. U ovoj svo­je­vr­snoj tr­go­vi­ni re­či­ma znat­no ma­nji broj slo­ven­skih re­či na­šao je svo­je me­sto u tur­skom je­zi­ku. Naj­no­vi­ja is­tra­ži­va­nja po­ka­zu­ju da u sa­vre­me­nom srp­skom je­zi­ku ima oko tri hi­lja­de tur­ci­za­ma, dok tur­ski knji­žev­ni je­zik be­le­ži sve­ga oko sto re­či iz slo­ven­skih je­zi­ka. 

Ne­ka­da je broj srp­skih re­či bio da­le­ko ve­ći u osman­skom tur­skom je­zi­ku, jer je u pr­vim ve­ko­vi­ma osman­lij­ske vla­sti srp­ski je­zik bio je­dan od di­plo­mat­skih je­zi­ka Por­te, te su se ta­ko sul­ta­ni slu­ži­li srp­skim je­zi­kom u di­plo­mat­skim pre­pi­ska­ma sa ne­kim za­pad­nim i se­ver­nim ze­mlja­ma, kao na pri­mer sa Ugar­skom, ko­ja je ta­ko­đe ima­la srp­sko ode­lje­nje pri dvo­ru. 

Ve­ći broj  slo­ve­ni­za­ma da­nas se ne ko­ri­sti če­sto u tur­skom, jer poj­mo­vi ko­je ove re­či ime­nu­ju ni­su vi­še ak­tu­el­ni, a spa­da­ju u do­men kul­tu­ro­lo­ške lek­si­ke ko­ja se od­no­si na je­lo, ode­va­nje, zemljoradnju, ti­tu­le i in­sti­tu­ci­je lo­kal­ne vla­sti i sl. (se­ma­ver sa­mo­var, pi­ru­hi bu­rek, vat­ka na­ra­me­ni­ca, kuluçka kvoč­ka, ta­li­ka ta­lji­ge).

 Sa­mo je­dan broj re­či pri­pa­da op­štem lek­sič­kom fon­du, kao kral kralj, kraliçe kra­lji­ca, çete če­ta, vi­ş­ne vi­šnja, şap­ka šap­ka, kum­pir krom­pir pe­čen u lju­sci, ma­zot ma­zot, vot­ka vot­ka. 

Za mno­ge od ovih re­či te­ško je utvr­di­ti iz ko­jeg tač­no je­zi­ka vode po­re­klo, jer je ve­li­ki broj re­či ko­je be­le­že svi slo­ven­ski je­zi­ci; ta­kve su na pri­mer op­šte­slo­ven­ske re­či: ko­sa ko­sa, kral kralj, pul­luk plug, vi­ş­ne vi­šnja, voyvo­da voj­vo­da. Da li on­da u tom in­ven­ta­ru po­sto­ji ne­ki sr­bi­zam? 

Jed­no­tom­ni reč­nik tur­sko­ga je­zi­ka (Türkçe Sözlik) be­le­ži reč Bo­cuk (Bo­jik, Bo­juk) (što od­go­va­ra srp­skom na­zi­vu Bo­žić) kao na­ziv za pra­znik pra­vo­slav­nih hri­šća­na ko­ji se sla­vi 7. ja­nu­a­ra po gre­go­ri­jan­skom ka­len­da­ru, dok se za Bo­žić ko­ji se sla­vi 25. de­cem­bra (kao i za ka­to­lič­ki Bo­žić) ko­ri­sti za­seb­na lek­se­ma Noel, po­re­klom iz fran­cu­skog je­zi­ka. U osman­skom pe­ri­o­du po­sto­ja­la je i po­re­ska da­žbi­na resm-i bo­jik (re­smi Bo­žik), od­no­sno pri­stoj­ba (tak­sa) na bo­žić­ni po­sek svi­nja. 

U di­ja­lek­ti­ma Re­pu­bli­ke Tur­ske ima sva­ka­ko vi­še slo­ven­skih, od­no­sno srp­skih re­či. Pre­ma naj­no­vi­jem pre­gled­nom po­pi­su prof. Haj­ri­je Su­lej­ma­no­glu Je­ni­soj po­sto­ji ne­što vi­še od 550 re­či po­re­klom iz slo­ven­skih je­zi­ka. 

I me­đu nji­ma je ve­li­ki broj re­či ko­je be­le­že dva slo­ven­ska je­zi­ka ili vi­še njih; jef­tin jef­tin, ma­çka mač­ka, peç peć, pe­la­na pe­le­na, pi­va pi­vo. Iz srp­skog je­zi­ka su, na pri­mer, sle­de­će re­či: ga­cak ga­čac, gupçe gu­bi­ca, ko­sat ku­sa­tak, mut­ka mot­ka, pa­puk pa­pak, pa­pa­ra po­pa­ra, pi­va pi­vo, şuba­ra šu­ba­ra. Ne­ke od ovih re­či ču­va­ju ob­li­ke iz srp­skih na­rod­nih go­vo­ra, kao što je to slu­čaj sa reč­ju çeşt čest, ko­ja pred­sta­vlja sta­ri­ji, cr­kve­no­slo­ven­ski ob­lik re­či čast, a ja­vlja se u tur­skom u zna­če­nju go­zba. Slo­ju na­rod­ne lek­si­ke slo­ven­skog po­re­kla pre­ti iš­če­za­va­nje, te bi za srp­ske i tur­ske lin­gvi­ste bio va­žan za­da­tak po­pi­sa­va­nje te lek­si­ke na te­re­nu i nje­na de­talj­na ana­li­za, s ob­zi­rom na to da je pro­šlo vi­še od po­la ve­ka od ka­ko je prof. An­dre­as Ti­ce iz­vr­šio po­pis slo­ven­ske lek­si­ke u tur­skim na­rod­nim go­vo­ri­ma.

In­sti­tut za srp­ski je­zik SA­NU