Koliko će izbeglice da koštaju Evropu

Izbeglička kriza koja pogađa Evropu početak je stvarnog egzodusa sa kojim ćemo morati da se nosimo još mnogo godina, izjavio je početkom sedmice Donald Tusk, predsednik Evropskog saveta. Koliko će Evropu koštati dostojanstveno suočavanje sa izbegličkom krizom? Debata o tim, neplaniranim, troškovima tekućeg budžeta EU bila je tema jučerašnjeg neformalnog sastanka evropskih ministara finansija u Luksemburgu.

Povećani državni troškovi adekvatnog prihvata i dalje integracije pristižućih migranata naterali su pojedine države (Austrija i Irska) da Evropskoj komisiji predlože izmene važećih pravila određivanja deficita.

„Države koje na krizu odgovore na humanitaran i izdašan način, ne bi trebalo da se suoče sa rastom budžetskog deficita”, poručio je Sajmon Haris, ministar finansija Irske, uoči sastanka u Luksemburgu.

Pojedine članice EU već imaju plan za ublažavanje novonastalih izdataka.

Finska je juče najavila da će podići za jedan procenat porez na kapitalnu dobit, dok će sunarodnici sa prihodom preko 72.300 evra godišnje biti u obavezi da dve godine plaćaju tzv. porez solidarnosti. Zvanični Helsinki procenjuje da će troškovi prihvata migranata ove godine iznositi oko 114 miliona evra. Finska je inače nedavno pristala da ove godine primi 30.000 izbeglica (lane je tamo stiglo 3.600 migranata).

I dok Evropa u ovom trenutku radi na proceni troškova rešavanja budućeg višegodišnjeg priliva izbeglica (koji najavljuje Donald Tusk), dva biznisa samo računaju novonastalu dobit iz krize.

„Tekuća izbeglička kriza pruža vojnoj industriji šansu za nove poslove zbog povećane tražnje opreme za kontrolu granica i nadzor, tj. za satelitima, senzorima, dronovima...” otkriva izveštaj švedskog instituta za mirovne studije (Sipri).

Koliko u četvrtak, Makedonija je nakon Grčke, Bugarske, Mađarske... najavila da toj zemlji na zapadnobalkanskoj ruti migranata treba „neka vrsta fizičke odbrane”, prenele su agencije izjavu makedonskog šefa diplomatije Nikole Popovskog.

„Evropska vojna industrija godinama se suočavala sa smanjenjem novih odbrambenih zadataka”, ističe Piter Vezeman, ekspert Siprija. Između 2005. i 2014. godine odbrambeni budžeti država zapadne i centralne Evrope sniženi su za 8,3 odsto.

Migrantska kriza prilika je za novi biznis, potvrđuje objava „Finemekanike”, vodećeg italijanskog vojnog proizvođača, da porast tražnje opreme za kontrolu granica i nadzor pokriva gubitke u domenu „tradicionalnih vojnih narudžbina”. Vodeće evropske firme u odbrambenoj industriji (prema rangiranju Siprija): „Finemekanika”, britanski BAE sistemi, francuski „Tales” i evropski multinacionalni „Erbas” (bivši EADS) nedavno su ugovorili unosne poslove zaštite granica u Libiji i Saudijskoj Arabiji. U međuvremenu, Evropa i njene obodne članice obezbeđivanje granica podižu na novi nivo.

Evropska komisija procenjuje da će samo zajednički program nadziranja granica 2014–2020. godine koštati 224 miliona evra.

„Mnogo novca odlazi na kontrolu granica, ali to ne rešava uzroke migracija, već pomaže i krijumčarima – koji podižu tarifu za sprovođenje izbeglica kao i industriji kontrole migracija ”, smatra Hajn de Has, profesor studija migracija na univerzitetu u Amsterdamu.