Колико ће избеглице да коштају Европу

Избегличка криза која погађа Европу почетак је стварног егзодуса са којим ћемо морати да се носимо још много година, изјавио је почетком седмице Доналд Туск, председник Европског савета. Колико ће Европу коштати достојанствено суочавање са избегличком кризом? Дебата о тим, непланираним, трошковима текућег буџета ЕУ била је тема јучерашњег неформалног састанка европских министара финансија у Луксембургу.

Повећани државни трошкови адекватног прихвата и даље интеграције пристижућих миграната натерали су поједине државе (Аустрија и Ирска) да Европској комисији предложе измене важећих правила одређивања дефицита.

„Државе које на кризу одговоре на хуманитаран и издашан начин, не би требало да се суоче са растом буџетског дефицита”, поручио је Сајмон Харис, министар финансија Ирске, уочи састанка у Луксембургу.

Поједине чланице ЕУ већ имају план за ублажавање новонасталих издатака.

Финска је јуче најавила да ће подићи за један проценат порез на капиталну добит, док ће сународници са приходом преко 72.300 евра годишње бити у обавези да две године плаћају тзв. порез солидарности. Званични Хелсинки процењује да ће трошкови прихвата миграната ове године износити око 114 милиона евра. Финска је иначе недавно пристала да ове године прими 30.000 избеглица (лане је тамо стигло 3.600 миграната).

И док Европа у овом тренутку ради на процени трошкова решавања будућег вишегодишњег прилива избеглица (који најављује Доналд Туск), два бизниса само рачунају новонасталу добит из кризе.

„Текућа избегличка криза пружа војној индустрији шансу за нове послове због повећане тражње опреме за контролу граница и надзор, тј. за сателитима, сензорима, дроновима...” открива извештај шведског института за мировне студије (Сипри).

Колико у четвртак, Македонија је након Грчке, Бугарске, Мађарске... најавила да тој земљи на западнобалканској рути миграната треба „нека врста физичке одбране”, пренеле су агенције изјаву македонског шефа дипломатије Николе Поповског.

„Европска војна индустрија годинама се суочавала са смањењем нових одбрамбених задатака”, истиче Питер Веземан, експерт Сиприја. Између 2005. и 2014. године одбрамбени буџети држава западне и централне Европе снижени су за 8,3 одсто.

Мигрантска криза прилика је за нови бизнис, потврђује објава „Финемеканике”, водећег италијанског војног произвођача, да пораст тражње опреме за контролу граница и надзор покрива губитке у домену „традиционалних војних наруџбина”. Водеће европске фирме у одбрамбеној индустрији (према рангирању Сиприја): „Финемеканика”, британски БАЕ системи, француски „Талес” и европски мултинационални „Ербас” (бивши ЕАДС) недавно су уговорили уносне послове заштите граница у Либији и Саудијској Арабији. У међувремену, Европа и њене ободне чланице обезбеђивање граница подижу на нови ниво.

Европска комисија процењује да ће само заједнички програм надзирања граница 2014–2020. године коштати 224 милиона евра.

„Много новца одлази на контролу граница, али то не решава узроке миграција, већ помаже и кријумчарима – који подижу тарифу за спровођење избеглица као и индустрији контроле миграција ”, сматра Хајн де Хас, професор студија миграција на универзитету у Амстердаму.