Ipsilon Ž dabl ju Đ

Hoćete li ĆĆ ili ipsilon Ž, upita me ljubazna službenica MUP-a nedavno kada sam registrovao auto. Zbunih se pred ovom lingvističkom pitalicom, ali ipak odlučih da izbegnem kombinaciju sa jednom nepoznatom i odabrah kvačice. Koji genije je smislio pravopis za srpske registarske tablice? Policija ima dara za gramatiku. Zato joj je država poverila da brine o jeziku na tablicama.  

Srpske vlasti reaguju na razbijanje ćiriličnih tabli po Hrvatskoj, a u Srbiji su tri miliona tabli ispisali anglosrpskim jezikom, latinično-alfabetskim pismom. Treba im odati priznanje, elemente kineskog i arapskog pisma nisu koristili.

Kada je narodna milicija uvodila novi pravopis na srpske drumove oštro je reagovala SANU. Tražili su da država hitno odobri sredstva za nastavak na radu srpskohrvatskog rečnika. Dogurali su do slova O u poslednjih 50 godina pa je šteta da prekidaju.

Munjevito je reagovalo i Ministarstvo saobraćaja. Gotovo isto kao i onda kad je sadašnja ministarka usvajala nove saobraćajne propise za mlade vozače. Sreća pa pamćenje u narodu ne traje duže od nedelju dana.

Ministarstvo kulture brinulo je o jeziku. Na Vukovim saboru. O slovima na auto-tablicama brinu drugi. Tadašnji ministar je odavno zaboravljen. Sadašnji će ostati upamćen po instalacijama časovnika ispred muzeja. A i pismo bi moglo da tamo završi.

Registracije u Srbiji, BiH, CG i Makedoniji bile su ćirilične sve do 1961. kada je standardizovan srpskohrvatski jezik. A standardi kad se dostignu teško ih je menjati. Domaći ćiriličari tražili su da nove tablice budu na ćirilici. Policajci su ih uveravali da tako nikada nećemo u Evropu jer nas niko, pa čak ni njihovi policajci, neće razumeti. Kako su Bugari tamo otišli, niko ne zna. Još je čudesnije kako su uspeli da uguraju ćirilicu na evro (valuta za koju polovina Srba veruje da se izgovara euro).

Uz Kelte Srbi su jedini narod koji ima dva pisma. Ćirilicu su čuvali više od osam vekova. Pola veka od standardizacije polovina Srba više je ne koristi. Ćirilicu čeka sudbina Kelta.

U ćiriličnim zemljama u kojima nemaju latinicu ipak voze automobile. Pitanje tablica lako su rešili: uzeli su slova koja su ista i na jednom i drugom pismu i sa tri ili četiri broja napravili dovoljan broj kombinacija. Našim policajcima nije bilo dovoljno ni 30 latiničnih slova iz srpskog pa su uzeli još poneko englesko iks, ipsilon, dabl ju... Sva sreća da ne žive u Rusiji. Morali bi dopisati bar još tridesetak slova. Čak ni ta dopisana slova im nisu bila dovoljna pa su za taksiste smislili da imaju četiri broja između slova. 

Smešna slova na tablicama nisu samo pravopisna birokratska brljotina. To je savršen primer haotičnog stanja u društvu u kome je i glupost moguće ozakoniti. Ona je ušla na tablice umesto i latinice i ćirilice.