Lekari u zaveri ćutanja

Marketinško ponašanje i praznoslovlje su dominantni, gotovo isključivi, modeli višegodišnjeg/višedecenijskog delanja rukovodećeg dela zdravstvenog sistema, dok je većina lekara, iz različitih razloga, u hroničnoj fazi „zavere ćutanja“. Najčešće se tu radi o konformizmu, osećaju bespomoćnosti i prevarenosti, čuvanju (poklonjenih) pozicija, partijskoj pripadnosti i disciplini, ali i svesnosti da nekima ovakav sistem odgovora (mogućnost značajne zarade kroz dopunski rad ili kroz koruptivne radnje).

Manje-više, svi se mogu prepoznati u tom „mrtvom moru“, dok se zdravstveni sistem, kao i poverenje između lekara i bolesnika, progresivno i nepovratno urušavaju. Nažalost, kritične mase mislećih, nezavisnih i angažovanih lekara odavno nema, niti se nazire u bližoj budućnosti.

Činjenica je da poslednjih decenija u zdravstvenom sistemu Srbije nema gotovo nijedne suštinske, promišljene, dalekosežne, sveobuhvatne reformske odluke koja bi imala za cilj povećanu efikasnost, bolji kvalitet, veću ekonomičnost i sigurnost zdravstvenog sistema. U kojim bitnim oblastima nije došlo do neophodnih promena?

Ne treba biti posebno mudar pa shvatiti da većina problema u zdravstvenom sistemu Srbije proističe iz sfere ekonomije, ekonometrije i ekonomičnosti. Ekonomski voluntarizam i evidentna hipokrizija koja se ogleda u nesrazmeri između proklamovanih prava u oblasti zdravstvene zaštite i slabe ekonomske moći osiguranika i države, uz nepravednu podelu finansijskih sredstava između tzv. budžetskih korisnika, dovodi u (željenu) zabludu osiguranike, a lekare pretvara u dežurne krivce.

Posebna je priča da je zdravstveni sistem pogrešno pozicioniran u sferi potrošnje, da se finansira iz budžeta, da njime upravljaju osiguranici i da Republički fond za zdravstveno osiguranje obezbeđuje sredstva. Međutim, suštinski se radi o uslužnoj delatnosti (svaka usluga ima svoju šifru i cenu!) i o tome da lekari pružanjem uobičajenih i visokosofisticiranih usluga obezbeđuju finansijska sredstva. Takođe, kvalitet i efikasnost zdravstvenog sistema direktno utiču na rad i produktivnost svih ostalih sistema.

Drugo, nema dugoročne, planske i promišljene politike u sferi humanih resursa, od upisne politike na medicinske fakultete, preko politike zapošljavanja, stručnog usavršavanja i sekundarnog odabira kadrova.

Treće, materijalni položaj, značaj i vrednovanje rada lekara ima svoje izvorište u nekadašnjim važećim modelima istočnoevropskih zemalja socijalističkog lagera.

Četvrto, organizacija i rukovođenje zdravstvenim organizacijama je anahrono, neefikasno i pod direktnim uplivom partija na vlasti.

Peto, nema definisane politike zdravstvenog sistema, s jasnim i operativnim zadacima (npr. očuvanje reproduktivnog zdravlja) kada je u pitanju najveći problem Srbije – negativan prirodni priraštaj.

Šesto, nema sveobuhvatnog i koherentnog medicinskog odgovora kada je u pitanju visoka smrtnost od malignih bolesti u Srbiji.

Sedmo, ne shvata se značaj (mnogobrojnih) banjsko-klimatskih lečilišta Srbije kada su u pitanju prevencija i lečenje hroničnih, masovnih nezaraznih bolesti.

Osmo, decenijama se ništa organizovano ne radi na suzbijanju tzv. male korupcije koja poprima epidemijske razmere, pre svega, u hirurškim granama medicine, a ona razara suštinu naše svete profesije.

Deveto, značajno zaostajemo za razvijenim svetom u sferi savremene terapije, jer godine prolaze bez novih, inovativnih lekova. Činjenica je da se naši bolesnici ne leče uvek po protokolima evropskih konsenzus konferencija. Posledice će biti potpuno jasne narednih godina ili decenija...

Iskustvo nas podseća na činjenicu da kada velika zvona zvone, mala se ne čuju. Međutim, postoji svekolika obaveza mislećih i nezavisnih lekara, ma koliko oni malobrojni bili, da i u ovom vremenu neprirodne smeše kakofonije i horskog ćutanja, ukažu na izrazito negativne posledice nedelanja ili pogrešnog delanja u zdravstvenom sistemu Srbije poslednjih godina/decenija. Ne zaboravimo da ćutanjem o tuđim greškama činimo sopstvenu grešku.

Redovni profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu