Putinova igra u Siriji

Susret u Njujorku: Dvojica moćnih svetskih lidera, predsednici SAD i Rusije, Barak Obama i Vladimir Putin, nastavljaju svoju partiju šaha. Partija je veoma teška i komplikovana, igra se u najtežim mogućim uslovima, kada u odnosima SAD i Rusije vlada polarna zima a na planeti je teško pronaći neku, makar i najmanju, kriznu tačku o kojoj dve države imaju barem slične pozicije.

U takvoj atmosferi dogovoren je, posle dosta diplomatskog natezanja, susret dvojice svetskih moćnika. Novinske agencije izveštavaju da će se Barak Obama i Vladimir Putin videti u ponedeljak, 28. septembra – na marginama zasedanja Generalne skupštine UN – ali posle ovakve kratke najave američkog-ruskog samita uglavnom stavljaju tačku. Poneko još samo podseti da su se Obama i Putin poslednji put videli još u novembru 2014. godine, na samitu Azijsko-pacifičkog foruma u Pekingu.

Ovako škrte informacije o svetskom događaju kakav je susret Obama-Putin nisu posledica diplomatskog dogovora Vašingtona i Moskve da se sve u vezi predstojećeg samita čuva u najstrožoj tajnosti. One su pre rezultat činjenice da SAD i Rusija ne mogu da se lako dogovore čak ni o čemu će razgovarati dvojica predsednika.

Iz Bele kuće objavljeno je saopštenje da će glavna tema u razgovorima Obame i Putina biti Ukrajina. Kao što je poznato, SAD i Rusija imaju različite uloge u ukrajinskoj krizi koja je gotovo iz temelja porušila odnose dve države. Na delu su hladnoratovske podele, zveckanje oružjem, sankcije Vašingtona i američkih prijatelja nametnute Rusiji i kontrasankcije Moskve, svađalački tonovi i međusobne optužbe...

Zvanična Moskva, međutim, ne prihvata takvu američku najavu. Predstavnik za štampu Kremlja Dmitri Peskov na pitanje Rojtersa da li će se o Ukrajini uopšte i razgovarati zagonetno kaže: „Samo ukoliko za to bude vremena“.

Za Moskvu je u ovom trenutku neuporedivo važnija tema – Sirija. Zbog toga se i očekuje da dvojice predsednika najviše razgovaraju o dramatičnoj krizi u ovoj bliskoistočnoj zemlji koju već petu godinu razara krvavi građanski rat. Dosadašnji rezultat: više od 200 hiljada mrtvih i milioni ljudi u bekstvu.

Ukoliko susret Obame i Putine ne bude protokolaran i potraje, sigurno je da će se razgovarati i o Ukrajini i o Siriji. Malo je, međutim, istinskih razloga za optimizam. Odnosi SAD i Rusije toliko su nisko pali da će biti potrebno ko zna koliko još ovakvih susreta da bi se oni vratili na normalan kolosek.

Sirijski čvor: Možda trenutno i najdramatačnija kriza na planeti – građanski rat u Siriji – gotovo svakodnevno dobija nove dimenzije. Stara, standardna slika da se u tamo nekoj državi na Bliskom istoku ratuje, i da najviše stradaju civili, poslednjih nedelja dobila je nove, izuzetno jake „boje“.

Prvo je svoj deo „kolača“ počela da dramatično dobija Evropa, ona koja je kao saučesnik ili barem posmatrač učestvovala u američkom „izvozu“ demokratije u ovu arapsku zemlju. Sirijske izbeglice koje su se doskora uglavnom zadržavale u susednim državama: Libanu, Jordanu i Turskom masovno su krenule put Evrope i nastao je haos. I tek tada neko se u toj Evropi setio da bi možda, ipak, trebalo ozbiljnije rešavati probleme u Siriji, okončati tamošnje ratovanje i eliminisati osnovni uzrok milionskog egzodusa stanovništva.

Ova promena evropskog raspoloženja izgleda da je najbolje uočena i protumačena u Moskvi. Rusija, pored Irana najverniji saveznik sirijskog predsednika Bašara el Asada u njegovom petogodišnjem ratovanju, procenila je da je pravi trenutak da se uključi u „igru“ i ponudi rešenja za okončanje krize.

Putinova igra u Siriji i njegova ponuda Zapadu odvija se na nekoliko koloseka. Sirija je, na jednoj strani, dobila od Rusije moderne ratne avione i helikoptere za borbu protiv pobunjenika i Islamske države. Rusija, tvrde zapadni mediji, užurbano pojačava svoje vojno prisustvo u Siriji, gradi veliku vazduhoplovnu bazu i prebacuje tamo vojnu tehniku, naoružanje, pa čak i tenkove. Prema zapadnim tumačenjima, priprema teren čak i za kopnenu intervenciju kako bi sačuvala Asadov režim.

Putin je, na drugoj strani, pokrenuo diplomatsku ofanzivu. Ponudio je da se Moskva uključi u međunarodnu koaliciju protiv Islamske države, da se u njenim redovima nađe mesto i za Asada, otvorio je prostor da se razgovara o vlasti u Siriji bez sadašnjeg predsednika uz uslov da se konačna odluka o tome prepusti sirijskom narodu.

U Evropi je Putinova sirijska inicijativa dobila pozitivne ocene, neki lideri su čak spremni i da „progutaju“ Asada i neku njegovu buduću ulogu. Iz SAD su, međutim, stigle drugačije poruke u kojima preovlađuju nepoverenje, uzdržanost i odbijanje.

Takav američki stav nije iznenađenje. Amerikanci ne vole kad im se neko meša u posao čak i kada on, kao što je sada slučaj u Siriji, ide veoma loše. Put do presecanja sirijskog čvora ostaje, zasad nepredvidiv.