Umetnost ili trend-stil

Pre raspodele novca za umetnost treba ustanoviti razliku između kontroverznih umetničkih oblasti i umetnosti. I ovogodišnje Venecijansko bijenale je aktuelizovalo ovu dilemu: gre je granica razlikovanja običnih predmeta od onih koji milenijumima važe kao umetnički? Međutim, paradoks je u tome da su dela koja „negiraju umetnost” u galerijama! Iako ignorišu štafelajno-muzejsku likovnost, mladi umetnici nastoje da ovladaju umetničkom sferom. Znajući da žirije zaposedaju „instalateri” i kritičari iste krvne grupe, drže se „glavnog toka”. Kao na konkursima koji postoje u drugim kreativnim oblastima, gde oni sa trend-stilom imaju veću šansu.

Nove generacije neguju raskid s tradicijom, bizarnost do šokantnosti, simboličko-metaforički formalizam, ad hok rekvizitarijum.U toku je suspendovanje estetičkog u ime ekskluzivnog autorskog prava na posebnost!

Umetnici su opredeljeni za „mejnstrim” i derivate kao što su apstrakcija, instalacije, akciono slikarstvo, hepening, mobilije, asocijativni performans,bodi-art, lend-art, obže truve, redi-mejd, pop-art, gedžet i još sijaset „izama”.

Ne postoji kritičar koji ne uviđa kojoj kategoriji delo pripada i da li je uopšte umetničko. Dileme gube svrhu jer nad kritičarima visi Damoklov mač – očuvati egzistenciju! Tokom nadmoći aktuelnog stila opredeljenje da se „popu kaže – pop, a bobu – bob” sečenje je grane na kojoj kritičari sede.

Društvo umetničkih kritičara Srbije svojevremeno je raspravljalo o tome kako u postojećem ambijentu očuvati status objektivnog tumača aktuelnog stvaralaštva. Jer postoje oni koji su uvereni da je svaki predmet umetnički ako ga proglasimotakvim(po definicijiredi-mejd likovnjaka).

Pretpostavka umetničkog doživljaja, makar prostorno-vremenski skromnog, jeste uticaj na inteligibilni potencijal čoveka. Najmanji fluid jedne od umetničkih muza prouzrokuje blagu nirvanu koja se razliva kroz dušu i telo. Izostane li ta tenzija, ne radi se o umetničkom ostvarenju, već o ispraznom pastišu, šmiri, improvizaciji.

Za divno čudo, neki „ustavobranitelji” iskonske umetnosti prevazilaze prezrivi odnos prema oponentima jer uočavaju pregršt umetničkih molekula i u tzv. dezumetničkim ostvarenjima. To je dašak lagodnih emocija koji izazivaju lucidna kontekstualnost, vešto komponovane instalacije, ekstatične performans egzibicijeili razuzdani kontrapunkt boja i materijala. U tom arealu treba potražiti kandidate za deo materijalne ispomoći od nadležnih institucija kulture!

Ali oduzmete li mu smisao za razlikovanje likovnih valera, sposobnost uočavanja umetničkog kvaliteta i estetske harmonije... čovek pada na nivo zaostalih primata, to jest primitivnih bioloških vrsta na planeti. Da li nam to zaista treba?

*Arhitekta, urboarhitektonski i likovni teoretičar i kritičar