Zašto „knjaza” nema u Hrvatskoj

Pošto je prepustila lavovski deo maloprodaje, a onda dozvolila i da vlasnik „Agrokora” kupi tri velike prehrambene fabrike, Srbija, premijer, privrednici i potrošači mogu samo da jadikuju što u Hrvatskoj nema proizvoda iz Srbije i što je na policama trgovina u našoj zemlji sve više strane, a sve manje domaće robe, kaže za „Politiku” ekonomski analitičar Dragovan Milićević. Sa mesta državnog sekretara u Ministarstvu trgovine upravo on je pre nekoliko godina upozoravao da će preuzimanjem „Merkatora”, „Agrokor”, koji je dobio bezmalo 40 odsto tržišta maloprodaje u Srbiji, u ovdašnjim trgovinama, biti sve manje domaćih proizvoda, što već sada, dve godine kasnije, svaki potrošač može da primeti. Ako je tako u Srbiji, šta onda da se očekuje u prodavnicama u Hrvatskoj.

– Naš zakon o trgovini je takav da svu robu tretiramo jednako. I ne postoji obaveza reciprociteta. U Hrvatskoj je priča drugačija. Zadire u domen politike, ali i ekonomskog nacionalizma. U bilo kom većem marketu u Hrvatskoj možete videti samo nekoliko brendova iz Srbije, i to one koje su prihvatili, koji su deo poslovne politike trgovaca, kaže Milićević.

U vreme kada je „Agrokor” preuzimao „Merkator” u Srbiji, iz ove kompanije su odmah saopštili da se učešće domaćih proizvoda u njihovim radnjama neće menjati i da će biti isto onako kao što je do tada bilo u objektima „Idee”. Niko nije pomenuo da je taj odnos stvar poslovne politike trgovaca, jer Srbija nema propis koji reguliše koji bi procenat robe morao da bude domaće proizvodnje. I dok se kod nas u skladu sa trgovinskom politikom koju vodi Vlada Srbije ne pravi razlika između domaćeg i stranog kapitala i ne postoji propis kojim se favorizuju domaći u odnosu na uvozne proizvode, jer bi to znatno narušilo fer odnose u tržišnoj utakmici, u komšiluku je očigledno drugačije.

Zašto nema vode „knjaz Miloš“ u Hrvatskoj, ako se „jana„ i „jamnica” prodaju u Srbiji, pitao je i premijer Aleksandar Vučić prošle nedelje napominjući da je naša zemlja „potpuno otvorila tržište za hrvatske kompanije, i da bi bilo dobro da brendovi iz Srbije dobiju makar upola takve uslove na tržištu Hrvatske”.

– Kompanija „Moji brendovi” u okviru koje posluju četiri najveće srpske firme, a tri sa najpoznatijim proizvodima iz Srbije – „Knjaz Miloš”, „Imlek” i „Bambi”, pozdravljamo izjavu premijera. Pomenuo je naš brend „Knjaz Miloš” koji je star 205 godina. Budući da su mnoge generacije odrasle uz njega, nemoguće da on nije etabliran kako zaslužuje. U Hrvatskoj je gotovo nezastupljen, dok se u našim rafovima prodaju sve vode, pa i iz okolnih zemalja koji su pri tom i vlasnici najvećih trgovinskih lanaca – kaže Svetlana Glumac, direktor korporativnih i regulatornih poslova u kompaniji „Moji brendovi” i dodaje da se nada da će naporima vlada Srbije i Hrvatske, ali i dijalogom između komora i privrednika ovaj problem biti prevaziđen.

Prema podacima iz kompanije „Moji brendovi” u Hrvatskoj nema vode „knjaz Miloš”, „plazma” se ponegde može naći, dok je situacija u drugim zemljama u okolini potpuno drugačija.

Ekonomista Aleksandar Stevanović kaže da nije siguran da bi Hrvati baš potrčali da kupuju brend koji se zove „Knjaz Miloš”.

– Mislim da Hrvatska postavlja barijere, ali ne za našu robu, koliko za investiranje. Tu prave dosta problema, ali to je i politika njihove vlade. Oni sebi prave štetu time što na neki način, ne direktno, sprečavaju slobodnu trgovinu. Mi imamo drugačije stavove, manje smo opterećeni zemljom porekla nekog proizvoda i teško tu šta može da se promeni. Niti mi možemo postati veći ljubitelji domaćih brendova, mada kupujemo domaće vode, niti će u Hrvatskoj postati veće kosmopolite prema balkanskim susedima – kaže Stevanović.

On navodi da nije takva situacija u drugim zemljama u okruženju, pa je, na primer, Bosna i Hercegovina postala dominion Srbije, jer se naša roba tamo odlično prodaje. U Makedoniji takođe, odličan je plasman robe na Kosovu i Metohiji, pa i u Crnoj Gori.

– Teško da izjave premijera mogu nešto da promene. Naša zemlja nije ona koja može da uloži sto miliona evra i da širi popularnost Srbije u Hrvatskoj, pa da očekujemo da se nešto promeni. Ne treba zanemariti i to da ima dosta politike u ovim pričama. Sad su se setili u Hrvatskoj da je dobro da se prepucavaju sa Srbijom, pa je SDP uhvatio poslednji voz da stigne HDZ na izborima, koristeći njihovu retoriku, a premijer Vučić, kako nema nekog značajnijeg opozicionog rivala po broju glasača, može i da se prepucava s Hrvatskom i da dobije neke poene – navodi Stevanović.

U „Agrokoru” nisu bili previše raspoloženi za ovu priču. Osim izjave da četiri srpske kompanije iz njihovog portfolija izvezu iz Srbije robu u vrednosti tri puta većoj nego što je uvezeno artikala iz Hrvatske i da za to postoji službena dokumentacija, nisu imali ništa drugo da kažu. Valjda i zbog toga što su i veliki trgovinski lanac u Srbiji i što ne bi želeli da dobijaju negativan publicitet ovde za nešto što se dešava u Hrvatskoj.

Jelica Antelj