Зашто „књаза” нема у Хрватској

Пошто је препустила лавовски део малопродаје, а онда дозволила и да власник „Агрокора” купи три велике прехрамбене фабрике, Србија, премијер, привредници и потрошачи могу само да јадикују што у Хрватској нема производа из Србије и што је на полицама трговина у нашој земљи све више стране, а све мање домаће робе, каже за „Политику” економски аналитичар Драгован Милићевић. Са места државног секретара у Министарству трговине управо он је пре неколико година упозоравао да ће преузимањем „Меркатора”, „Агрокор”, који је добио безмало 40 одсто тржишта малопродаје у Србији, у овдашњим трговинама, бити све мање домаћих производа, што већ сада, две године касније, сваки потрошач може да примети. Ако је тако у Србији, шта онда да се очекује у продавницама у Хрватској.

– Наш закон о трговини је такав да сву робу третирамо једнако. И не постоји обавеза реципроцитета. У Хрватској је прича другачија. Задире у домен политике, али и економског национализма. У било ком већем маркету у Хрватској можете видети само неколико брендова из Србије, и то оне које су прихватили, који су део пословне политике трговаца, каже Милићевић.

У време када је „Агрокор” преузимао „Меркатор” у Србији, из ове компаније су одмах саопштили да се учешће домаћих производа у њиховим радњама неће мењати и да ће бити исто онако као што је до тада било у објектима „Идее”. Нико није поменуо да је тај однос ствар пословне политике трговаца, јер Србија нема пропис који регулише који би проценат робе морао да буде домаће производње. И док се код нас у складу са трговинском политиком коју води Влада Србије не прави разлика између домаћег и страног капитала и не постоји пропис којим се фаворизују домаћи у односу на увозне производе, јер би то знатно нарушило фер односе у тржишној утакмици, у комшилуку је очигледно другачије.

Зашто нема воде „књаз Милош“ у Хрватској, ако се „јана„ и „јамница” продају у Србији, питао је и премијер Александар Вучић прошле недеље напомињући да је наша земља „потпуно отворила тржиште за хрватске компаније, и да би било добро да брендови из Србије добију макар упола такве услове на тржишту Хрватске”.

– Компанија „Моји брендови” у оквиру које послују четири највеће српске фирме, а три са најпознатијим производима из Србије – „Књаз Милош”, „Имлек” и „Бамби”, поздрављамо изјаву премијера. Поменуо је наш бренд „Књаз Милош” који је стар 205 година. Будући да су многе генерације одрасле уз њега, немогуће да он није етаблиран како заслужује. У Хрватској је готово незаступљен, док се у нашим рафовима продају све воде, па и из околних земаља који су при том и власници највећих трговинских ланаца – каже Светлана Глумац, директор корпоративних и регулаторних послова у компанији „Моји брендови” и додаје да се нада да ће напорима влада Србије и Хрватске, али и дијалогом између комора и привредника овај проблем бити превазиђен.

Према подацима из компаније „Моји брендови” у Хрватској нема воде „књаз Милош”, „плазма” се понегде може наћи, док је ситуација у другим земљама у околини потпуно другачија.

Економиста Александар Стевановић каже да није сигуран да би Хрвати баш потрчали да купују бренд који се зове „Књаз Милош”.

– Мислим да Хрватска поставља баријере, али не за нашу робу, колико за инвестирање. Ту праве доста проблема, али то је и политика њихове владе. Они себи праве штету тиме што на неки начин, не директно, спречавају слободну трговину. Ми имамо другачије ставове, мање смо оптерећени земљом порекла неког производа и тешко ту шта може да се промени. Нити ми можемо постати већи љубитељи домаћих брендова, мада купујемо домаће воде, нити ће у Хрватској постати веће космополите према балканским суседима – каже Стевановић.

Он наводи да није таква ситуација у другим земљама у окружењу, па је, на пример, Босна и Херцеговина постала доминион Србије, јер се наша роба тамо одлично продаје. У Македонији такође, одличан је пласман робе на Косову и Метохији, па и у Црној Гори.

– Тешко да изјаве премијера могу нешто да промене. Наша земља није она која може да уложи сто милиона евра и да шири популарност Србије у Хрватској, па да очекујемо да се нешто промени. Не треба занемарити и то да има доста политике у овим причама. Сад су се сетили у Хрватској да је добро да се препуцавају са Србијом, па је СДП ухватио последњи воз да стигне ХДЗ на изборима, користећи њихову реторику, а премијер Вучић, како нема неког значајнијег опозиционог ривала по броју гласача, може и да се препуцава с Хрватском и да добије неке поене – наводи Стевановић.

У „Агрокору” нису били превише расположени за ову причу. Осим изјаве да четири српске компаније из њиховог портфолија извезу из Србије робу у вредности три пута већој него што је увезено артикала из Хрватске и да за то постоји службена документација, нису имали ништа друго да кажу. Ваљда и због тога што су и велики трговински ланац у Србији и што не би желели да добијају негативан публицитет овде за нешто што се дешава у Хрватској.

Јелица Антељ