Država

Nekako sam uvek pojam države shvatao ozbiljno, možda je to moje romantično i institucionalno sećanje na nekadašnja vremena, ali država mi je pojam koji uvek gordo zvuči. I nije slučajno što naši političari često kažu kako niko nije jači od države. Upravo zato sam, kada se prvi put počelo govoriti o Islamskoj državi, pomislio da je to nekakva šala. Em država, em teroristička. Naplaćuje poreze, ima svoju valutu, ima svoj glavni grad Raku, ima sasvim pristojne dnevne prihode od prodaje ukradene nafte preko turske luke Džejhan – i pored postojeće odluke Saveta bezbednosti UN da je ta i takva prodaja zabranjena. Istina, cena po barelu je ispod 30 dolara, ali nema veze, to ionako najviše pogađa Ruse i njihovu ekonomiju.

Eto, takvu Islamsku državu punu godinu dana Amerikanci, Francuzi, Katar, Saudijska Arabija, Jordan i ostali bombarduju najmodernijim borbenim avionima i dronovima, uz pomoć svih mogućih satelitskih i avionskih sredstava izviđanja i identifikacije. I posle godinu dana takvog bombardovanja dođoše Rusi – i oni sada bombarduju ono što su Amerikanci prethodnih meseci žestoko bombardovali. Ispada da Rusi bombarduju ruševine od bombardovanja. A kad ono, to su celi kompleksi kampova za obuku terorista, čvorišta veze, magacini, hangari, bunkeri na nekoliko nivoa, komande, osmatračnice, rezervoari sa gorivom, depoi sa po 50 tenkova, artiljerijski položaji, radionice, fabrike minsko-eksplozivnih sredstava. Zapravo, sve ono čime raspolaže vojna sila neke države. U ovom slučaju terorističke. Pokojni Mladen Delić bi rekao: „Ljudi, je li to moguće!”

Stvarno, kako je to moguće? Kako je moguće da se ni jedan zapadni medij to ne zapita? Vojska Jugoslavije nije 1999. godine na Kosovu mogla da upali motor ni jednog jedinog tenka, a da odmah ne doleti bespilotna letelica, a za njom i lovci-bombarderi NATO-a. I sve to u uslovima bogate vegetacije i reljefa na Kosovu, koji je omogućavao vešto maskiranje. U Siriji snage Islamske države borave i u planinskim, ali još više u pustinjskim područjima, gde avijacija ima savršene uslove za gađanje. Dakle, kako je moguće da je Islamska država već godinu dana jača od Sjedinjenih Država? Ne po poštanskim markama, iako će kod filatelista poštanske marke Islamske države nesumnjivo biti na mnogo većoj ceni od poštanskih maraka SAD. Jer je i pošta u SAD državna, nije privatizovana.

Ruski avioni sada moraju da gađaju verovatno i poštu Islamske države, sve da bi očuvali vrednost poštanskih maraka SAD. I još ih pri tome američki mediji bezobrazno prozivaju što se uopšte i usuđuju da bombarduju ono što navodno i oni uspešno bombarduju već godinu dana, a na teritoriji Islamske države sve je ostalo celo i netaknuto. Čak i pošta. A nama su pošte rušili 1999. godine. Dakle, ekskluzivno pravo da se bombarduje imaju samo Ameri i pridružena im ekipa. To bi se zvalo bezgrešno začeće...