Zašto je Hilari Klinton kao Bijonse

Nekadašnja prva dama Amerike je na prvoj debati demokrata potvrdila status koji je i dosad uživala – ubedljivo najjačeg kandidata koji Demokratska stranka ima na predsedničkim izborima sledeće godine.

Sudeći po naslovima u američkim novinama, Hilari Klinton je učvrstila lidersku poziciju jer je bila daleko ubedljivija od stranačkih rivala sa kojima se preksinoć suočila u studiju Si-En-Ena u Las Vegasu. Da je posle kraće svađe zbog skandala sa mejlovima ponovo rođena velika ljubav između medija i nekadašnje državne sekretarke postalo je jasno već juče kada je televizija iz Atlante ocenila da je Klintonova „bila Bijonse, bez mane”. „Vašington post” piše da je Klintonova bila za glavu niža od kolega kada su se poređali na sceni, ali da ih je sve prerasla posle prve rečenice, dok „Njujork tajms” objašnjava da se i ranije znalo da je ona žena brojnih talenata, ali da se sada pokazala kao odlična „krojačica” koja precizno ubada gde treba.

Bivša senatorka države Njujork je iz studija u Nevadi izašla kao pobednik jer je od početka zauzela samouvereni i ofanzivni stav, pri čemu su joj i rivali mnogo pomogli. Umesto da je napadnu zbog toga što je glasala za rat u Iraku, pozvala na eskalaciju rata u Siriji i održala bliske veze sa Volstritom, dopustili su da ona njih propituje, pa su se izgovarali za ranije političke odluke, iako su bili na manje odgovornim pozicijama od njenih. Ni poznati voditelj Anderson Kuper nije je pritisnuo zbog korišćenja neobezbeđenog ličnog mejla za vođenje državnih poslova u Stejt departmentu, pa je uspela da ovaj skandal prikaže kao zaveru republikanaca. Pojas za spasavanje stigao joj je sa najmanje očekivane strane, od drugog najpopularnijeg predsedničkog kandidata demokrata, Bernija Sendersa, koji joj je kazao: „Američkom narodu se smučilo da sluša o tvojim prokletim mejlovima.” Nema teme o kojoj bi ona da se manje govori.

Samoproklamovani socijalista, senator iz Vermonta, dugo je bio nada glasača Demokratske stranke kojima se ne dopadaju bliske veze nekadašnje „prve porodice” sa finansijskom industrijom i velikim bankama, ali je Senders u debati bio daleko slabiji do Klintonove. Ona je vešto izbegavala udarce i prebacivala lopticu na teren koji joj je odgovarao, podsećajući birače da je senator glasanjem na Kapitol hilu podržavao proizvođače oružja i trgovce naoružanjem. Njoj tu nema šta da se zameri jer se oduvek zalagala za uvođenje strožih kontrola za prodaju pištolja i pušaka, za šta se posle brojnih masovnih ubistava u Americi zalaže veliki broj simpatizera demokrata.

Izgleda da je za svakog predsedničkog kandidata u SAD važno da istakne da nije pacifista, pa je i Senders, koji se protivi američkoj intervenciji u Iraku i Siriji, podvukao da se slagao sa napadom na Avganistan i ratom koji su Klintonovi vodili da bi „zaustavili etničko čišćenje na Kosovu”. Sa druge strane, nije imao problem da kaže da nije kapitalista, iako je i to poprilična jeres u američkom političkom životu.

Ostalim kandidatima, bivšem senatoru Virdžinije Džimu Vebu i nekadašnjim guvernerima Linkolnu Čejfiju (Roud Ajlenda) i Martinu O’Maliju (Merilend) ni debata nije pomogla da izađu iz senke. Kako je pokazalo istraživanje lista „Politiko”, 79 odsto demokrata i 54 odsto republikanaca smatra da je Klintonova bila najubedljivija, dok je Senders na drugom mestu sa osam, odnosno 29 odsto glasova. Potpredsednik Džo Bajden nije bio na prvoj debati demokrata, ali 62 odsto njenih anketiranih članova smatra da ne treba da se pojavljuje ni na drugoj, odnosno da ne treba da ulazi u kampanju za šefa Bele kuće jer pored bivše prve dame nema nikakve šanse. Ipak, „Politiko” citira jednog uticajnog političara koji ohrabruje Bajdena da uđe u trku jer, kako kaže, najpopularnija članica stranke „može da pobedi drugorazredne demokrate, ali ne može da dobije predsedničke izbore”.

Ipak, može se reći da je njen nastup naišao na dobar prijem kod publike koja joj je aplaudirala i kada ništa ne bi rekla o političkim planovima, već bi samo vešto izbegla konkretan odgovor. Tako je bilo i kada je na pitanje voditelja da li političke stavove menja shodno promenama u raspoloženju javnog mnjenja – bila protiv istopolnih brakova, sada ih zagovara, bila je za Transpacifički sporazum (o slobodnoj trgovini zemalja Pacifika), sada je protiv – kazala da je uvek dosledna, ali da prati šta se dešava i upija nove informacije.

------------------------------------------------------------

Spoljna politika

Klintonova – Jastreb, zagovara veće angažovanje SAD u Siriji (njen predlog je Obama nazvao glupošću) i traži da Amerika stane na put „siledžijstvu Vladimira Putina”

Senders – Protivnik američke intervencije u Siriji

Ekonomija

Klintonova – Podržava kapitalizam kao sistem koji je proizveo „najveću srednju klasu u istoriji”, ali se zalaže za veću jednakost

Senders – Kapitalizam naziva pohlepnim i bezobzirnim, traži visoke poreze poput onih u Skandinaviji

Edvard Snouden

Klintonova – Traži da mu se sudi u SAD

Senders – Takođe smatra da treba da izađe pred sud, ali dodaje da je uzbunjivač „odigrao veoma važnu ulogu u obrazovanju američke javnosti”