Erdoganova zvezda

U evropskim medijima turski predsednik Redžep Tajip Erdogan ima reputaciju autokrate koji tlači sopstveni narod i razdire zemlju provocirajući kurdsku pobunu i jačajući islamističke snage u Siriji. Ali čim se ispostavilo da je taj užasni „domaćin” voljan da u svojoj kući, na turskoj teritoriji, zadrži one koje EU ne bi da primi – više od dva miliona izbeglica iz Sirije i s drugih ratišta po Aziji i Africi – Erdogan je postao mezimac Brisela.

Za to što će, pomoću pojačane kontrole granice prema Grčkoj i tri milijarde evra pomoći koje će mu dati EU, činiti sve da drži izbeglice dalje od evropskog praga, Erdoganu je stavljeno u izgled da će njegovi sunarodnici moći bez viza da ulaze u Evropu. Dok je donedavno optuživan da je Tursku udaljio od primanja u uniju, sad se Erdoganu obećava da će proces pridruživanja za njegovu zemlju, nakon 28 godina odugovlačenja, biti ubrzan i da će se zvezda s turske zastave pridružiti onima na barjaku EU.

Zbog Erdogana je na neodređeno vreme odloženo i objavljivanje izveštaja o napretku u pridruživanju zemalja zapadnog Balkana, koji uvek stižu sredinom oktobra, kao po redu vožnje. Svi ti izveštaji, uključujući i onaj o napretku Srbije, čekaće dok se ne završe parlamentarni izbori u Turskoj, na kojima Erdogan želi da osvoji apsolutnu vlast. Brisel ne želi da sa nezaobilaznim poraznim opaskama o stanju ljudskih prava u Turskoj dovede Erdogana u nepriliku. Tu smetnju su lideri EU predusretljivo otklonili, nevešto se pravdajući kako je obelodanjivanje izveštaja pomereno samo zato da ne bi „pali u senku” samita o sirijskoj krizi.

Ni glavni evropski tabu, genocid, nije više nedodirljiv. Decenijama Ankara nije mogla da u Evropi nađe nekog ko bi se s njom složio da Turska nije počinila genocid nad Jermenima. Za razliku od holokausta, zabrana negiranja tog zločina nije upisana u evropske zakone, ali opšti stav je bio da su Jermeni, slično Jevrejima, bili žrtve genocida. Erdogan je istomišljenika po tom pitanju uspeo da nađe u Evropskom sudu za ljudska prava koji je, nakon godina većanja, upravo sada odlučio da Švajcarska nije imala osnova da lidera turske Patriotske stranke Dogua Perinčeka osudi za rasnu diskriminaciju zbog toga što je genocid nad Jermenima nazvao velikom međunarodnom lažju.

Tako je Erdogan postao ljubimac EU samo zato što je „spasava” od izbeglica, premda se smatra da bi njih možda bilo manje da nije bilo nekih turskih poteza u Siriji. To je Briselu sad nevažno, kao i evropske norme o ljudskim pravima i dobrobit Turaka, za koje su donedavno bili zabrinuti da im Erdogan uništava zemlju – bitno je samo da na tom groznom mestu drži izbeglice.