Jugobraća

Gde je umrla solidarnost, bivša jugobraćo? Gde smo se to tako istorijski žestoko rastali da ni po pitanju kulturnog blaga i istorijske baštine srpskog naroda na Kosovu niste pokazali ni minimum poštovanja i solidarnosti sa Srbijom? Sramota! Je li to Indonezija politički i kulturno bliža Srbiji od Slovenije, Hrvatske, Crne Gore i Makedonije? Ili je Indonezija glasala protiv članstva Kosova u Unesku zato što u Indoneziji nema Srba, a u bivšim jugorepublikama žive i Srbi, koji su, naravno, punopravni građani u svemu, osim po pitanju kulturne baštine na Kosovu? Pošto Srbe u Sloveniji, Hrvatskoj, Crnoj Gori i Makedoniji problem zaštite kulturnih, istorijskih i crkvenih dobara na Kosovu, jelte, uopšte i ne interesuje. Ko je to i kada utvrdio? Pa vlade tih država glasaju u Unesku protiv interesa dela svojih građana, Srba.

Ili Indonezija ima samostalnu i suverenu spoljnu politiku, a bivše jugorepublike je nemaju? Pa su sve, sirote, izložene pritiscima Nemaca, Britanaca, Amerikanaca, Jupiterijanaca? A svi su napuštali Jugoslaviju pod izgovorom da žele da budu „svoji na svome, samostalni i suvereni”. Sada ispada da države, bivše jugorepublike, ili nisu samostalni činioci svoje spoljne politike, to jest uopšte nisu suverene, ili svesno idu protiv interesa države Srbije. Trećeg nema.

Dođu mi u sećanje stari filmski žurnali, koji su se emitovali pre svake bioskopske predstave u onoj Jugoslaviji. Od tršćanskih kriza, posebno one iz 1974. godine i masovnih narodnih mitinga sa stotinama hiljada učesnika, od Skoplja, Niša, Beograda, pa sve do Ljubljane, nekadašnjeg bratstva i jedinstva, masovnih mitinga „Trst je naš” i „Svoje ne damo, tuđe nećemo”, do današnjih dana i sramnog glasanja bivše jugobraće u Unesku.

Srpski vojnici ginuli su 1918. za zapadne granice Slovenije, Mihajlo Pupin je direktno zaslužan što je Bled ostao u Sloveniji, to mu je uostalom priznato nedavno prilikom otkrivanja njegovog spomenika upravo na Bledu. Srbija je 1941. domaćinski primila na hiljade Slovenaca, koje je nacistička Nemačka prognala iz dela Slovenije koji je direktno priključen Trećem rajhu. A predstavnik Slovenije na glasanju u Unesku nije mogao barem da izađe do toaleta u momentu glasanja. Je l’ to, gospodo, opet pritišću Nemci? Kao 1941. godine. Makar do toaleta, ekselencijo!

Glasanje Hrvatske, Crne Gore i Makedonije već je u domenu patologije. Dok kulturna javnost u tim sredinama „znakovito šuti”, one svoj novi kulturni, nacionalni i državni identitet uporno grade na antisrpskim stavovima. Svesno, pod pritiskom, ili u nedostatku autentičnosti, nije ni važno. Ali svakako nije pametno za budućnost. Ni njihovu ni našu.

U odnosima između država sveto pravilo jeste reciprocitet. Odnosno, ako želiš da te drugi poštuju, prvo moraš da poštuješ sebe.

Srbijo, pamti.